Pročitaj mi članak15. juna2022 godine započeo je jubilejni, 25-ti Peterburgski međunarodni ekonomski forum, koji predstavlja jedinstvenu platformu za diskusiju o važnim ekonomskim pitanjima. Učesnici foruma su rukovodioci krupnih ruskih i inostranih kompanija, vođe država i politički lideri. Na forumu učestvuju kompanije, činovnici i biznismeni iz 120 država, među kojima su i saveznici Ukrajine: Australija, Austrija, Belgija, Velika Britanija, Kanada, Nemačka, Bugarska, Italija i Danska.
Основна тема форума, без сумње, су санкције уведене од појединих држава, које су самовољно себи дале за право да уместо других решавају и суде међудржавне спорове са обавезним погледом на свог прекоокеанског господара. Искрено говорећи, због таквог става, такве земље се не могу назвати и државама. Ова констатација се пре свега односи на Пољску, прибалтичке земље, Бугарску и све остале које су прилично бучне у вези санкција док се скривају под крило прекоокеанског „друга“, а мање на државе са још увек снажном економијом, као што су Немачка, Француска и Италија, које поступају пажљивије и промишљено у вези дешавања између Русије и кијевског нацистичког режима.
Неопходно је приметити, да су санкције уведене против Русије удариле, пре свега, на саме иницијаторе што је изазвало раст цена у ЕУ и САД, где ће у блиској будућности доћи до глобалне кризе хране. Зато изгледа гротестно, покушај Запада да сву одговорност за те последице пребаци на Руску Федерацију, поготово што је ЕУ искористила све своје могуће санкције, које су јој стајале на располагању, осим санкција на куповину руске нафте, које нису успели да уведу.
Економски губици ЕУ су колосални и неупоредиви с економским губицима Русије. РФ је остала и даље глобална сила у производњи и продаји нафте, гаса, разних руда и слично, пољопривреди, хемијској индустрији и истраживању космоса. А губици који се јављају због ратних дејстава у Украјини нису посебно приметни због брзог темпа замене увоза. Поред тога велики део света, Кина, Индија, Бразил и друге државе Блиског Истока, Азије и Африке, такође, су остали верни пријатељи Русије и нису подржали антируске санкције. Предузетници ових земаља активно заузимају слободне нише на руском тржишту, што узнемирава ЕУ, јер назире да компанијама које напусте руску пијацу, биће тешко да се на њу врате. Стручњаци прогнозирају да ће се на форуму не само сачувати већ и ојачати постојеће економске профитабилне везе између Русије и осталог света, као да ће се доћи до одговара како да се светска економија опорави. Једино питање остаје да ли ће у том оздрављењу учествовати и САД и ЕУ. Питање засада остаје отворено. Није џабе зато основна парола форума „Нови свет – нове могућности“. Све у свему, ко хоће може да остане по страни развитка светске економије, ако му се исплати или мисли да је за њега тако боље.
ЕУ и такозвана Велика Британија су главни противници мирног решења украјинског конфликта, јер су навикли да живе пљачкајући колоније. Они сада, међутим, ризикује да се претворе у музеј под отвореним небом. САД базиране на војно-индустријском комплексу, такође, немају ништа осим оружја, извоза демо(но)кратије и цветних револуција да предложе својим партнерима. Пре или после САД и ЕУ ипак морати да се договоре са Русијом по питању даљњег вођења међусобних економских односа. Шема „гас за рубаљ“ је практично у потпуности прорадила у целом обиму и већ у оваквом облику она подрива бивши финансијски систем, чинећи рубљу формално подржаном валутом. Државама Запада крајње је важно да се врате у посао са Русијом на стари начин. Претња рецесије у економији плаши све, као и ужас нуклеарног рата који излуђује естаблишмент старог света, навикнутог на удобност. Ако овде додамо и напету ситуацију између САД и Кине око Тајвана, то наводи на размишљање да ли су сви преко океана уопште нормални?
Због свега наведеног Петербургски међународни економски форум даје могућност земљама Азије, Блиског истока и Африке да развијају своје економије са Русијом на обострано корисној основи, без освртања на „цивилизоване земље“, а време ће показати како ће се ствари развијати.
Једно је јасно: САД и Европа су изгубиле кредибилитет поузданих партнера, што ће омогућити остатку света да удахну пуним плучима.
