Прочитај ми чланак
(Блиц)
Поверљиви извештај сачињен на захтев Министарства финансија у Атини дошао је до закључка да Немачка Грчкој дугује милијарде на име одштете за II светски рат. Та сума би била довољна да реши дужничку кризу ове земље, али Грчка влада се не усуђује да се упусти у сукоб са својим главним кредитором.
У недељном издању грчког листа “То вима”, под насловом “Шта нам Немачка дугује”, наведене су евентуалне ставке ратне одштете коју би Грчка могла захтевати од Немачке за штету причињену у II светском рату.
Стручна комисија, која је радила по налогу грчког Министарства финансија, месецима је састављала овај извешај који има 80 страна и класификован је као “строго поверљив”.
Сада су, међутим, први детаљи овог извештаја процурили у јавност, а према писању “То вима”, комисија је дошла до недвосмисленог закључка: “Грчка никад није добила никакву надокнаду, како за зајмове које је била принуђена да обезбеди Немачкој, тако ни за штету коју је претрпела у ИИ светском рату.”
Истраживање је било засновано на 761 тому архивског материјала, у који спадају документа, споразуми, судске одлуке и правни текстови. Панајотис Каракузис, који је био на челу стручне комисије, изјавио је за “То вима” да је прегледано 190.000 страна докумената, расутих по јавним архивама или ускладиштених у врећама у подрумима јавних зграда.
Лист није навео конкретну суму евентулног захтева за ратну одштету из овог документа, али према ранијим рачуницама грчких организација, испада да Немачка дугује укупно 108 милијарди евра за обнову уништене инфраструктуре, и још 53 милијарди евра на основу принудих зајмова које је Грчка од 1042. до 1944. давала нацистичкој Немачкој.
Те зајмове је давала народна банка Грчке, а били су коришћени за снабдевање и плате немачких окупационих снага.
Власт избегава да испоставља ратни дуг Немачкој
Укупна сума од 162 милијарде евра износи око 80 одсто садашњег грчког БДП, а ако би Немачка ову суму исплатила, проблем дугова са којима се Атина суочава тиме би у доброј мери био решен.
Атина, међутим, преза од тога да изнесе овакав захтев, а њена влада сматра да је овај извештај нарочитио осетљив, јер се прибојава да би могао да наруши њене односе са највећим даваоцем помоћи у кризи са којом се суочава ЕУ.
Грчка јавност, пак, мисли другачије. Писање “То вима” одражава осећања многих, својом тврдњом да “тропартијска коалициона влада сада има историјску одговорност” да све ове налазе објави и да одреди свој став према овом осетљивом питнају, које је одјекнуло као бомба, у тренутку када смо суочени са екстремним притиском наших зајмодаваца.“
