Прочитај ми чланакНемачка и Француска су подржале овај план а, према речима немачког канцелара Олафа Шолца, приходи од руске имовине треба да се користе за куповину оружја и муниције које су потребне Кијеву
Европска унија жели да искористи приходе од замрзнуте руске имовине да пружи војну помоћ Кијеву, саопштили су у четвртак лидери ЕУ, преноси Ројтерс.
Лидери 27 земаља чланица блока сложили су се на самиту у Бриселу да раде на плану који је ове недеље представила Европска комисија. „Уверен сам да можемо да делујемо брзо“, изјавио је новинарима председник Европског савета Шарл Мишел.
Овај покушај европских лидера показује знаке нервозе због тока рата у Украјини. Украјинским снагама недостаје муниција, а пакет војне помоћи Кијеву, вредан око 60 милијарди долара, и даље задржава амерички Конгрес.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен саопштила је да би прва милијарда евра од прихода на замрзнуту руску имовину могла да буде исплаћена Кијеву 1. јула.
Комисија је предложила пребацивање 90 одсто профита од замрзнуте руске имовине у посеван фонд ЕУ, који би се користио за наоружавање Кијева. Само десет одсто ових средстава је предвиђено на буџетску помоћ Кијеву.
Комисија је проценила да би профит од руске имовине могао да износи између 2,5 милијарди евра до три милијарде евра годишње.
Како су изјавили Шарл Мишел и Урсула фон дер Лајен, идеја да се приход од замрзнуте руске имовине користи за потребе власти у Кијеву, за коју Русија сматра да представља крађу, има широку подршку међу владама ЕУ.
И Немачка и Француска су подржале овај план. „Приходи од руске имовине треба да се користе за куповину оружја и муниције које су Украјини потребне за одбрану“, изјавио је немачки канцелар Олаф Шолц.
Међутим, коришћење руског новца за куповину оружја је проблематично за неке земље, попут Малте, Аустрије и Ирске.
Како је рекао аустријски канцелар Карл Нехамер: „За нас је важно да се осигурамо да се новац, за који ми дајемо сагласност, не троши на оружје и муницију“, рекао је.
Украјински председник Владимир Зеленски позвао је земље ЕУ да у ту сврху искористе целокупну руску имовину, али то је ствар о којој европске земље за сада не размишљају.
Зеленски је рекао да је „понижавајуће за Европу“ што Украјина нема довољно артиљеријске муниције.
Међутим, неке западне банке се противе предлогу ЕУ.
Такође, лидери блока су изразили забринутост да САД убудуће можда неће штитити Европу у будућности.
Француски председник Емануел Макрон прихватио је предлог естонске премијерке Каје Калас, која жели да уведе европске одбрамбене обвезнице. Друге земље, укључујући Немачку, Аустрију, Холандију и Шведску, скептичне су према тој идеји.
Европски лидери су позвали Европску инвестициону банку да „прилагоди своју политику кредитирања одбрамбеној индустрији“, што би, како се надају, подстакло улагања у војну технологију.
