У најновијој анализи Европског савета за спољне послове, виша сарадница Кадри Лик анализира санкције уведене Русији и како их користе европске вође. Она је приметила да је главни проблем уведених санкција заправо питање када би оне требало да буду укинуте.

Да ли ми очекујемо пад режима у Москви? Или очекујемо да Русија почне да се понаша као нормална европска држава – пита се Лик.

На ова питања се мора пронаћи одговор пре следећег продужења трајања санкција, како Европска унија не би изнова западала у рутину продужавања ембарга, без да о њему и размишља.

За разлику од Европе, Москва врло добро зна шта хоће. Она размишља у „сферама утицаја“ и ствара област коју сматра својом сфером утицаја. Овакав начин размишљања јесте идеја председника Владимира Путина, али је и дубоко укорењено у руској историји.

Лик сматра да би до сукоба између Европе дошло кад-тад, ако не због Украјине, онда из неког другог разлога. У корену проблема је питање бивших совјетских република. Неке од њих теже вођењу самосталније политике и желе да се отму загрљаја Москве.

– Заправо, обликовање постсовјетског простора је главна тачка спора – напомиње Лик и истиче да је то процес који ЕУ уопште не контролише, нити га је иницирала, али и према којем не може да има другачији став, осим да га подржи.

– Москва је, с друге стране, фиксирана у идеји да контролише тај простор, економски и политички и зато је до сукоба морало доћи – напомиње ауторка извештаја.

Европски савет за спољне послове сматра да Русија не жели конфликт ширих размера, већ некакав споразум са ЕУ којим би Русији било признато право на сопствену „сферу утицаја“. Међутим, ЕУ не може да прихвати такав споразум јер би то значило признавање деловања Русије у Грузији и Украјини, на пример, као део нове реалности Европе. Стога, реч је о тињајућем сукобу који би могао дуго да траје и нема тих санкција које то могу да промене.

Ако Европа заиста чека промену власти у Москви, чекаће на то јако, јако дуго јер нешто што је у главама руских политичара укорењено деценијама неће тек тако нестати, чак и када Путин више не буде на власти.

Савет закључује да ће пре или касније Русија морати да још једном промисли како поступа у међународним односима, а то се неће догодити притиском споља, већ изнутра.

Санкцијама према Москви Европа шаље поруку Русији да њени поступци неће бити глатко уважени, а страх од Русије у источноевропским државама је толики да се оне још више окрећу Сједињеним Државама и ЕУ, што кроз кидање политичких веза с Русијом, што кроз гомилање трупа НАТО на источним границама.

Русија је релативно благо прошла 2008. године после „августовског рата“ с Грузијом који је завршен и формалним отцепљењем Јужне Осетије и Абхазије, те иницијативи за припајањем тих грузијских република Русији, кад већ нико осим Москве није ту независност и признао. После тог рата Русија је схватила да ни САД ни ЕУ нити могу, нити хоће да учине било шта да се супротставе Москви. Прва погрешна процена је била она на Западу – да Русија нешто слично неће покушати. Друга лоша процена је она из Кремља – да може да анкетира Крим без последица.

(Вестионлине)

Ознаке: sankcije, Владимир Путин, ЕУ, укидање