Прочитај ми чланак

ЕУ ће следеће године Украјини давати 1,5 милијарди евра месечно

0

Председница Комисије Европске уније Урсула фон дер Лајен најавила је да ће блок Кијеву следеће године дати 18 милијарди евра да настави да се бори против Русије, пренео је у петак Ројтерс.

Последње обећање дато је другог дана самита лидера ЕУ у Бриселу, где се разговара о даљој подршци Украјини. Према Фон дер Лајен, Кијев процењује да му је за вођење земље потребно 3-4 милијарде евра сваког месеца „за основне ствари“.

До сада је ове године блок Кијеву обезбедио 19 милијарди евра. Гледајући унапред до 2023. године, ЕУ се обавезује да ће Кијеву давати 1,5 милијарди евра месечно. Очекује се да ће преостало месечно донирање за украјинску владу изаћи из џепова америчких пореских обвезника и међународних институција, каже фон дер Лајен.

Док се Американци и Европљани подједнако боре усред вртоглаве инфлације и растућих цена енергије, њихове владе изгледају веома одлучне да наставе да улажу десетине милијарди долара у Украјину како би финансирале њену корумпирану владу и одржале НАТО-ов прокси рат. „За Украјину је веома важно да има предвидљив и стабилан ток прихода“, изјавила је фон дер Лајен.

Украјински председник Володимир Зеленски обратио се лидерима ЕУ на самиту и изнео неколико захтева. Он жели „нове моћне“ санкције Русији и Ирану. Зеленски криви Техеран за московске нападе дроновима, али нема дефинитивних доказа да су Иранци продали Москви ово оружје. Упркос поновљеним порицањима Русије и Ирана, ЕУ и Велика Британија увеле су ове недеље нове санкције Ирану због навода да је Русија бомбардовала Украјину иранским беспилотним летелицама.

Штавише, Зеленски је затражио од ЕУ више система противваздушне и противракетне одбране. Последњих недеља Берлин је послао први од четири система противваздушне одбране ИРИС-Т, а Париз је обећао више противваздушних система. Зеленски је такође упозорио да ће појачани ваздушни напади Москве на цивилну инфраструктуру у Украјини, који су изазвани поновљеним украјинским терористичким нападима и гранатирањем унутар Русије, довести до избегличке кризе у Европи.

„Руски терор против наших енергетских објеката има за циљ стварање што више проблема са струјом и топлотом за Украјину ове јесени и зиме како би се што више Украјинаца преселило у ваше земље“, рекао је Зеленски на самиту. ЕУ сада тражи начине да помогне Украјини да обнови снабдевање струјом и водом, рекла је фон дер Лајен.

Истовремено, немачки парламент одобрио је огроман пакет помоћи од 200 милијарди евра за помоћ домаћинствима и компанијама док трпе енергетску кризу изазвану нападом санкција Русији под вођством Вашингтона. Пре почетка рата Русија је снабдевала отприлике трећину европског гаса, а Немачка је зависила од Москве за више од половине својих залиха гаса. Након саботирања гасовода Северни ток, руски председник Владимир Путин понудио је да се гас у Европу испоручује преко неоштећене линије у Северном току 2. Берлин је ову понуду брзо одбио.

Тренутно се шушка да су чланови ГОП Дома фрустрирани менталитетом „празног чека“ према Украјини…

Државни секретар Ентони Блинкен прославио је експлозије у Балтичком мору, које су изазвале вероватно највеће цурење гаса метана у историји, описујући напад као „огромну стратешку прилику за године које долазе“.

Пре него што буду смењени после избора и завршетка мандата у јануару, чланови обе странке у америчком Конгресу наводно планирају да донесу још један огроман пакет помоћи Украјини. Број који се пласира је 50 милијарди долара. Ово би требало да задржи рат Кијева још годину дана, али ће се тај број вероватно повећати. Вашингтон је ове године већ финансирао украјински рат са више од 67 милијарди долара, углавном војном помоћи, што би ту цифру подигло на више од 115 милијарди долара.