Прочитај ми чланак
(РТС)
Након масовних антивладиних протеста у Турској, Анкара почиње да се свети својим критичарима. Активисти и демонстранти су под истрагом и уплашени су, новинари добијају отказе, а непослушни државни службеници добијају прекоманде далеко од Истанбула, пише немачки „Шпигл“.
Тајфун Караман седео је са премијером Реџепом Тајипом Ердоганном пре само пет недеља, али сада збуњен седи у хотелу у провинцијском граду Газиантеп, недалеко од границе са Сиријом.
Тридесетдвогодишњи Караман радио је као архитекта у турском министарству културе када је постао један од предводника демонстраната на протестима против преуређења парка Гези, који су прерасли у антивладине демонстрације почетком јуна.
Сада је, каже, за казну премештен у град, више од хиљаду километара удаљен од Истанбула. Званично је објашњено да нема довољно запослених на југоистоку, пише немачки Шпигл.
„У Истанбулу, моји пријатељи су били хапшени и бежали од сузавца уским улицама. Овде сам сада заглављен“, каже Караман. Да се успротивио премештају, ризиковао би да изгуби посао.
Караману, такође, прете смрћу, вероватно они који подржавају премијера Ердогана. Његово електронско сандуче и Твитер пуни су порука мржње. „Желимо да те видимо како висиш на Таксиму“ – једна је од порука. Кући, у Истанбул, није ишао недељама. Хотел је мењао четири пута, спавао по канцеларијама и код пријатеља – када је уопште могао да заспи.
До недавно, као челник групе „Солидарност за Таксим“, писао је саопштења за јавност и био је у групи представника демонстраната који су преговарали са премијером Ердоганом.
Кампања одмазде
Реновирање парка у центру Истанбула, била је само иницијална каписла за протесте који су постали прави антивладини. На протестима су учествовале стотине хиљада људи, али је број демонстраната опао. Многи су исцрпљени, али и уплашени.
Јавност у већој мери није запазила почетак „чистке“ и кажњавање оних који су се супротстављали Ердогану и његовој администрацији у протеклим недељама. Активисти су затварани, новинари злостављани, а демонстранти прогањани.
Турско министарство просвете наредило је школама да доставе имена свих наставника који су учествовали у протестима, како би се суочили са последицама.
„Ергодан је отпочео кампању одмазде против својих критичара. Ништа га неће спречити на том путу“, каже опозициони политичар Ајсде Данишоглу.
Према турској организацији за људска права, полиција је ухапсила најмање 3.000 људи, укључујући и децу. Иако су многи пуштени, не зна се колико их је још иза решетака.
Међу ухапшенима, у првом реду, били су активисти „Солидарности за Таксим“, навијачи фудбалског клуба Бешикташ, који су имали значајну улогу у протестима, као и чланови опозиционих партија. Али били су хапшени и обични људи. Прошле недеље, безбедносне снаге претресле су студентске домове и ухапсиле десетине студената.
Ухапшени без разлога
Многи, попут студента економије Умура Акгула, не знају због чега су ухапшени. Акгул је ухапшен током мирног протеста на Таксиму почетком јула. Тада је полиција, као и претходних недеља, користила водене топове и сузавац како би растерала демонстранате.
Сада Умур дели ћелију са убицама и силоватељима у затворау Бајрампа, недалеко од Истанбула.
У општужници је наведено да се на снимку са сигурносне камере види како Умур напада полицију. Особа на снимку носила је џемпер, а Умур је тог дана на себи имао мајицу.
„Нема правде у Турској. Ако је потребно, наш случај ће завршити у Евроском суду правде“, огорчен је Умуров отац.
Полицијска бруталност и застрашивање
Када је Ердоган постао премијер пре десет година, обећао је више демократије и владавине права, али и заустављање прогона политичких опонената и полицијске репресије. Сада се, међутим, чини да је Ердоган прихватио методе својих претходника.
Ема Синклар Веб из организације Хјуман рајтс воч критикује масовно кршење људских права у Турској, наводећи да влада не ради ништа на истрази прекомерне употребе силе претходних недеља. Напротив, каже, полиција наставља са злостављањем мирних демонстраната.
Пре недељу дана, умро је један млади демонстрант у Антакији на југу Турске. Очевици кажу да га је полиција тукла до смрти. Он је пета жртва протеста у Гези парку. Близу 8.000 људи је повређено, укључујући и 111 фоторепортера који су, према Истанбулској фондацији фотографа, били жртве полицијске бруталности.
Турски новинари годинама трпе репресију. Ниједна земља на свету нема толико новинара иза решетки. Колико је заправо ограничена слобода говора, постало је јасно тек откако су почели протести у Гези парку.
Многи медији су на Ердогановој страни, па новинари који нису извештавали у корист владе остајали су без посла. Неки од њих су и ухапшени.
Дух отпора не умире
Мехмет Кацмаз, фотограф турске агенције Нар, каже да је јавност била упозорена сликама бруталних поступака полиције, па су се зато снаге реда намерачиле на новинаре и фотографе како би престали са тиме.
Кацмаз је бележио протесте од почека. Препричава случајеве колега који су били претучени. Њихове фотографије су обрисане, камере заплењене и разбијене о земљу. Његовом пријатељу је гасна граната сломила ногу. „Покушавају да нас застраше“, каже Кацмаз.
Скоро да је изгубио лево око када је са четворицом колега фотографисао у близини Таксима, када је полиција пре две недеље растеривала демонстранте сузавцем и гуменим мецима. Кацмаз није имао кацигу, па је „зарадио“ гумени метак у фацу. Био је слеп три дана.
Конзервативни новинар Јиџит Булут је већ подстакао Турке на „рат“ и подвукао да би „умро за Ердогана“. Булут тврди да иза протеста у Турској стоје немачка и британска влада с циљем да ослабе Турску. „Турски народ ће победити у овом рату“, уверен је Булут. Изгледа да Ердоган дели ове ставове. Булут је постављен за премијеровог саветника.
Владини покушаји затрашивања, ипак, код многих подстиче дух отпора. Активиста Тајфун Караман, који је пребачен у Анадолију, већ је пронашао нову мисију. Мала група еколога протестује због планова да се поселе дрвеће у парку у Газиантепу. Гези је свуда, чак и у Газиантепу.
