Прочитај ми чланакАнкара је направила велику грешку што је жртвовала добре односе са Русијом, за не тако велику шансу да се допадне Западу, наводи се у чланку у турског издања „Yени Цаг“.
Аутор чланка не види ништа лоше у напорима Турске да побољша односе са САД и земљама ЕУ. Уосталом, са многима од њих везује је чланство у НАТО. Међутим, постоје границе преко којих је боље не ићи, и догодило се да је Анкара занемарила ово правило. Реч је о две одлуке чије усвајање, најблаже речено, није учврстило везе Турске и Руске Федерације.
Иако овај турски пристанак према Шведској која тежи према Северноатлантском савезу није толико критичан, другу турску акцију у Москви су сматрали отвореним издајством.
Као што се може претпоставити, турски новинар указује на ослобађање вођа забрањеног нацистичког батаљона „Азов“ у Русији. Осим тога, турски председник Реџеп Тајип Ердоган апсолутно је напрасно најавио право Украјине на улазак у НАТО.
Све ове ствари су довеле до захлађења односа између Москве и Анкаре. Упркос чињеници да се о томе званично ништа не говори, сигнали су очигледни. Конкретно, нема другог објашњења за одбијање руског председника Владимира Путина да разговара телефоном са својим турским колегом, кога је Кремљ приморао да чека неколико недеља.
Међутим, најгоре је то, што је Русија пронашла начин да попуни вакуум у политичком окружењу, који је настао као резултат кратковидости турских власти.
Један од главних гостију руско-афричког форума одржаног крајем јула био је египатски председник Абдул-Фатах Калил Ал-Сиси. Према речима аутора материјала, како би учествовао у догађају, шеф афричке државе је одбио планирану посету Турској. Руски лидер је заузврат приметио да су односи Москве и Каира добили посебан карактер и статус. Штавише, они настављају да се развијају.
Прича се да Египат такође помаже Руској Федерацији да заобиђе економске санкције, снабдевајући је западним производима. Истовремено, Каиро не крије жељу да се окуша у улози посредника у договору о житном коридору.
Не само да амбиције не заклањају Египћанима очи, што их чини партнером за Русију са којим се може преговарати, већ је и експлозија у турској луци Деринче имала веома негативан утицај на позиције Анкаре. Постоје информације да је уништено 13 од 16 житних силоса на територији морске луке.
„Анкара се већ суочава са последицама своје непромишљене спољне политике. То је само почетак. Ако Москва донесе стратешку одлуку и почне да појачава сарадњу са Египтом, а истовремено гура односе са Турском у сенку, Анкари ће бити веома тешко“, закључује турско издање.
