Прочитај ми чланак
(Адванце, RT | AFP | Reuters | CNN | AP | BBC | Al-Ahram)
Милиони срушили Морсија: слом исламистичке власти у Египту и највећи народни устанак у историји земље
Египатски председник Мохамед Морси јуче је срушен с власти од стране египатске војске која га је разрешила дужности. Но, Морсија је јуче заправо срушио египатски народ, војска је била ту само да спречи крвопролиће. Четири дана трајали су масовни анти-владини протести магнитуде без преседана – зависно од извора, на улице је изашло између 15 и 33 милиона људи. Другим речима, ових дана сведочили смо највећем анти-владином протесту у историји Египта, неки ће ићи и корак даље – можда су иу праву – те рећи како је ово заправо био највећи народни устанак у историји света.
У својем последњем говору Морси се позивао на демократски легитимитет, но имајући у виду колико је народа изашло на улице, то му на крају мало значило. Војска му је ултиматумом чак понудила сламку спаса у последњи тренутак. Имао је прилику послати помирљиву поруку националног јединства, но изгледа како Морси ипак није био врста политичара који би пристајао на компромисе. Милионе демонстраната називао је „остацима старог режима“ и већ тада је било јасно како од помирбе неће бити ништа.
ВИДЕО: тренутак пада Морсија власти
Египатски народ ова задња четири дана исписао је нову страницу светске историје. Показали су како је јединством могуће срушити лошу власт чак и када се она скрива иза демократског легитимитета. Последице овог успеха египатског народа сигурно ће се далеко да осете. Ово што се синоћ догодило заправо није био „државни удар“ или „војни пуч“ – јер такве потезе изводи војске без да се народ превише пита – синоћ се у Египту десио „народни удар“.
Након јучерашњег свргавања Мохамеда Морсија с власти, јутрос је шеф египатског врховног уставног суда, Адли Мансоур, положио је заклетву као привремени председник државе. Према објави војске ускоро би се у земљи требали да одрже превремени председнички избори.
Према последњим информацијама Мохамед Морси је приведен, те се у овом тренутку налази у притвору на простору сједишта египатског министарства одбране. Такође су приведени и водећи људи Муслиманске Браће, а налог за хапшење издат је за преко 300 особа.
Очекивано, избили су сукоби између Морсијевих присталица, протестаната и снага безбедности. Информације говоре како је синоћ убијено 14 особа те како је неколико стотина рањено у уличним сукобима. Но, бар за сада, није дошло до већег крвопролића око чега су многи страховали. Друга највећа исламистичка странка у земљи, странка Ноур, прихватила је одлуку војске да се крене са новим изборима.
Главни човек египатске војске, генерал Абдел-Фаттах Ел-Сиси, јуче је тачно у 19 сати по локалном времену поручио Морсу како више није председник земље. Војска је привремено укинула устав те је власт предата у руке високог уставног суда. План није донијет само од стране војске, у процес су били укључени разни политички, религијски и друштвени актери – закључено је како ће се формирати веће „националног спаса“, направити ће се ревизија појединих закона те ће се одржати превремени председнички избори.
За време војног обраћања нацији присутни су били коптски патријарх Тавадрос Други, велики имам Ал-Азхар Ахмед Ел-Таијеб, Мохамед Ел Барадеј, представник салафистичке странке Нур, Мохамед Абдел-Азиз , представник анти-Морси кампање те један припадник судства. Муслиманска Браћа, очекивано, одбили су присуствовати прогласу.
Неколико секунди након што је Сиси објавио како Морси више није председник кренула је експлозија одушевљења на тргу Тахрир и широм Египта. Ватромет и славље трајало је дуго у ноћ.
Коментаришући актуелну ситуацију у Египту, амерички председник Барак Обама није употребио реч „пуч“ из јасног разлога – тада би САД морали прекинути финансијску помоћ за египатску војску, а то је очито нешто што никако не желе.
Непосредно након пада Морсија кренула је брза „трансформација“ у Египту – информације говоре како су египатске снаге безбедности одмах кренуле у затварање бројних про-исламситичких телевизијских медија, укључујући и уредништва катарске Ал-Џазире која је снажно подупирала Морсија и Муслиманску Браћу.
Након избијања аутентичних народних побуна у Тунису и Египту почетком 2011. власт су освојиле добро организоване исламистичке партије, но изгледа како се њиховој регионалној владавини ближи крај. У Тунису је већ такође основан покрет „Тамаруд“ (побуна) где ће сада да покуша направити исту ствар као и у Египту, срушити исламисте с власти. Надаље, знаковито је да су турске власти јуче донеле одлуку како престају са изградњом на простору парка Гези у Цариграду. Нови талас народних промена је покренут синоћ у Каиру и власти у Анкари итекако имају разлога за страх.
Непосредно након што је Мохамед Морси синоћ разрешен дужности од стране војске, кренула су хапшења истакнутих представника Муслиманске Браће. Египатска државна новинска агенција МЕНА преноси како се вођа МБ-а, Саад Ел-Кататни, и један од његових заменика, Расхад ал-Баиоуми, од синоћ налазе у истом каирском затвору у којем се налази и Хосни Мубарак који је свргнут с власти 2011.
Што се тиче Мохамеда Морсија, према последњим информацијама налази се у кућном притвору у сједишту египатског министарства одбране.
Секуларне, левичарске и прогресивне масе поновно преузимају позорницу након устанака почетком 2011. Како ствари данас изгледају, период политичког исламизма могао би након брзог успона сада доживети и брзи залаз.
Ако гледамо ствари у ширем контексту, све ове позитивне појаве тешко би се манифестовале да није огромног и успешног отпора сиријског народа, војске и власти председника Башара ал-Асада. Да су исламисти успели у плану покоравања Сирије њихова владавина била би јача но икад. Морси је опортунистички пре 10-ак дана стао на страну империјалистичке агресије против Сирије.
Придружио се радикалима у позивању на „џихад“ против сиријских властим те је позвао на страну војну интервенцију, свега дан након што је такву могућност истакао амерички председник Барак Обама. Као што видимо, тај опортунизам лоше се завршио по Морсија, а могао би и по Ердогана, па чак и јорданског краља који је такође у истом „клубу“.
Мохамед Морси и Муслиманска Браћа били су период контрареволуције која је привремено обуставила народни устанак који се десио почетком 2011. Период контрареволуције стигао је крају, те се Египат јутрос налази поновно на почетној тачки где је и био након пада Мубарака. Но, није све исто. Постоје позитивне и негативне стране. Још увек се не зна шта ће да се деси с радикалним исламистима који не прихватају пад Морсија. Опасности нарочито прете на простору Синаја где је до сада стигло доста оружја, већином из Либије. Информације говоре како је египатска војска ноћас пребацила око 50 тенкова на границу са Израелом.
С друге стране, секуларна опозиција у Египту данас је свакако „паметнија“ но што су били након пада Мубарака када заправо нико није знао шта би се требало учинити са земљом. Можемо се надати како су ствари данас ипак мало другачије.
На крају долазимо до војске. Многе критике износе се на рачун египатске војске, но ако посматрамо само догађања задњих неколико дана, можемо закључити како је војска одрадила одличан посао. Потврдили су како стоје на страни народа у свим случајевима – када је Морси побиједио на изборима, војска је признала његову победу и став народа се поштивао. Када су сада милиони изашли на улице тражећи одлазак Морсија, војска је поново стала на страну народа, те су поштивали њихову одлуку. Из војног врха истичу како немају амбиције бавити се политиком, те како желе што бржи прелазак натраг у цивилну власт, тј што брже одржавање превремених избора.
Надаље, изгледа како је војска ипак спречила крвопролиће у земљи. Неколико десетина мртвих је изузетно мала бројка у поређењу с оним што се синоћ могло догодити да војска и снаге безбедности нису послужиле као „тампон зона“ између анти-владиних демонстраната и присталица Мохамеда Морсија.
„Војска и народ, руком под руку“, узвикивали су синоћ у један глас демонстранти на Тахриру. Потпора народа према војсци постоји. Мало ко жели да војска поново господари земљом, но ово је улога на којој су јој многи захвални – да буде, и остане, на страни народа. Војска у Египту најважнија је карика у одбрани секуларизма, баш као што је иу Сирији.
Дуги низ година била је и у Турској, но након масовног прогона војног врха од стране Ердоганове власти, тешко је очекивати да би турска војска могла извести оно што је египатска војска извела синоћ. Но, реално гледајући, све зависи о излазности народних маса – да је против Морсија устало неколико стотина хиљада или милион, ту војска не би могла ништа, но када на улице изађе 15-30.000.000 људи, тада говоримо о једној сасвим другој димензији.
Ово је велики пораз Обамине администрације јер Муслиманска Браћа била су и његов одговор на народну побуну у Египту. Ово је такође велики пораз за америчку кампању против Сирије јер синоћ је са сцене искључен један од утицајних актера у анти-сиријском клубу. Америчка амбасада синоћ је покренула евакуацију из Каира, што такође много говори.
Египту се пружа нова шанса – након две године неизвесности и поражавајуће окупације политике од стране исламиста, сада имају прилику да понуди боље решење. Ствари нису идеалне. Све ово је још увек далеко од неке праве револуције која би из темеља мењала економски и политички поредак у земљи. Но оно што је у овом тренутку најважније је то да се процес наставља, а док процес траје постоји и нада у позитиван исход.
Египат мора вратити политичку аутономију и војска мора схватити како је аутономија пуно вреднија од 1,3 милијарде УСД којих примају годишње од САД-а. Надаље, Египту треба аутентична про-народна власт која ће да заустави, па и преокренути, процес криминалне приватизације који је бацио народ у дубоко сиромаштво.
„Промене“ у Египту почетком 2011. изазвале су низ негативних ствари у региону – исламисти су се домогли власти иу Тунису, Либију је сломио рат у који су се укључиле империјалистичке силе, а рат у Сирији и даље траје. Надајмо се како ће развој догађаја у Египту поново да утиће на целу регију, али овог пута са позитивним предзнаком.
