Pročitaj mi članak

Dragan R. Mlađenović: Egipatska i škotska masonerija

0

U središtu oba osnovna obreda modernog Slobodnog zidarstva (`Egipatskog` i `Škotskog`) postoji taktika koja se naziva ovako: „Uvek biti u centru rađajućeg se ciklona“. Ona podrazumeva uvođenje svojih ljudi u fašističke, nacističke, anarhističke, socijalističke, bezbedonosne (vojne i policijske), demokratske i sve druge strukture. Za masonsku organizaciju je važno samo da neko od „naših“ (tj. njihovih) bude na vrhu.

Još uvek najbolja istorija Slobodnog zidarstva ili Masonerije je knjiga Albert Gallatin Mackey, „The History of Freemasonry: Its Legendary Origins“, (Dover Publications, 2008, prvo izdanje 1906). Njen autor, veliki majstor Albert Maki (1807–81), na početku knjige piše o postanku Slobodnog zidarstva, pa iznosi čak devet (manje–više neverovatnih) teorija:

  1. Masonstvo se povezuje sa antičkim misterijskim kultovima i izgradnjom Solomonovog hrama;
  2. Masonstvo se dovodi u vezu sa Adamom, Nojem i Enohom;
  3. Slobodno zidarstvo potiče iz prvih vekova Hrišćanstva, tačnije iz kolegija rimskih zanatlija i zidara;
  4. Slobodno zidarstvo je doneto sa Bliskog Istoka po povratku krstaša iz Svete Zemlje;
  5. Slobodno zidarstvo je emanacija vitezova templara nakon što je njihov Red službeno raspušten 1312. godine;
  6. Ono je nastavak loze rozenkrojcera;
  7. Nastalo je u krilu dinastije Stjuarta u njihovom nastojanju da ponovo stupe na presto Engleske;
  8. Nastali su od Esena;
  9. Potiču od Kuldija, škotsko–irskog hrišćanskog bratstva iz 8. veka;

Ovim teorijama možemo dodati i desetu koja više spada u oblast naučne fantastike, a koja tvrdi da su moderno Slobodno zidarstvo pre 12 hiljada godina osnovali Maja Indijanci, a zatim ga preneli u oblast Nila i Eufrata i tako utemeljili civilizaciju i kulturu Srednjeg Istoka!

Podatak koji ne spore ni masonski istoričari ni nemasonski istraživači, jeste datum izlaska u javnost moderne, spekulativne masonerije – na praznik Rođenja Sv. Jovana Krstitelja, 24. juna 1717. godine. Tog dana su se pod zaštitom Svetog Jovana Preteče u Londonu okupili članovi četiri manje lože i ujedinili u Veliku ložu Engleske. Slobodni zidari Engleske su tako izašli iz stroge tajnosti i obznanili svoje postojanje.

Postoji još jedna činjenica oko koje se niko ne spori, a to je da unutar Slobodnog zidarstva postoje dve glavne grane ili struje masonerije.

Revolucionari

Prva osnovna struja ili grana globalne masonske organizacije je revolucionarna, `egipatska`, poznata po imenu Memfis–Micraim. Taj pokret želi da promeni svet, ma kakav on bio. Ime Micraim je dobila po jednom od potomaka starozavetnog oca Hama koji se naselio u Egiptu, a pominje se na početku 12. glave 1. Mojsejeve knjige koja se zove „Postanje“. Otuda Jevreji Egipat zovu „Mitsraïm“, srpski „Misir“.

Masonski Micraim je od početka bio u tajnim vezama sa revolucionarima i osvajačima. Nije više tajna da su pobude za Napoleonovo osvajanje Egipta 1798. godine bile više ezoterijske nego geopolitičke prirode. Postoje neki pokazatelji da je slavnog Korzikanca tada u Kairu njegov general Žan Batist Kleber (Jean Baptiste Cleber, 1753–1800) inicirao (uveo)  u egipatsku ložu „Izis“ ili „Izida“ (gr. Ἶσις“, lat. Isis). Ta loža je u to vreme imala viđene naučnike i oficire, kao i poznate Egipćane koji su bili upućeni u tajne piramida. Prema masonskom predanju Kleber i Napoleon su inicirani u velikoj piramidi u Gizi, pa su tom prilikom dobili prstenje od egipatskih mudraca. Sa Napoleonovom kampanjom na Egipat naglo je poraslo interesovanje zapadnih ezoterika i masonskih okultista za novim otkrićima, koja su sa svoje strane uslovila stvaranje novih (para)masonskih pravaca i sistema. (Bojan Timotijević, „Masonerija Egipatskog obreda – Memfis–Micraim“, Akia–Mali princ, Beograd, 2022, str. 54)

Napoleon je iz Egipta preneo u Pariz više kamenih obeliska na kojima su bili urezani tzv. „hijeroglifi“, „sveti zapisi“ (od grčke reči ἱερογλυφική, „sveti zapis“) koji su sadržali magijske formule, uputstva i sveta imena staroegipatskih faraona–božanstava. Zahvaljujući dostupnosti ovim staroegipatskim zapisima, mladi francuski egiptolog Žan Fransoa Šampolion (Jean-François Champollion, 1790–1832) je već 1822. uspeo da pročita i dešifruje (prevede na francuski) ove hijeroglife, tj. magijske formule i sveta imena koja su za masone egipatskog obreda i njihovu okultnu delatnost bila od ogromnog značaja.

Temelj Egipatskog obreda je, prema tvrđenjima njegovih sledbenika, izgrađen i počiva na sledećim stubovima: romantizam – demokratija – judaizam – republikanstvo – revolucija. Zato su masoni Memfis–Micraima, ako se tako može reći, od početka pokrovitelji vojskovođa, osvajača, revolucionara i republikanaca, a među njima su najpoznatiji bili Đuzepe Macini (1805–72), Đuzepe Garibaldi (1807–82), Pjer Žozef Prudon (1809–65), Mihail Bakunjin (1814–76), Lav Bronštajn Trocki (1879–1940), Salvador Aljende (1908–73), Augusto Pinoče (1915–2006) i mnogi drugi.

Ovde je posebno zanimljiv i poučan slučaj masonske `braće` Aljendea i Pinočea, koji su bili članovi iste lože u republici Čile u Latinskoj Americi. Salvador Aljende je bio prvi predsednik republike Čile koji je bio marksista, izabran na demokratskim izborima 1970. godine. Tri godine kasnije (1973), njegov masonski pobratim, general Augusto Pinoče, je uz saglasnost i podršku SAD izvršio državni udar, zbacio socijalističkog predsednika Aljendea i uveo vojnu diktaturu. Prilikom opsade predsedničke palate `Moneda`, 11. septembra 1973., Aljende je izvršio samoubistvo. A njegov masonski `brat` Pinoče se za predsednika Čilea sledeće 1974. sam imenovao  i ostao na vlasti do 1990. godine. Za masonsku organizaciju je važno samo da „neko od naših bude na vrhu“. I naivnima je jasno da ništa od svega ovoga ne bi bilo moguće bez odluke, saglasnosti i dozvole njihove čileanske lože. Danas u Parizu postoji loža koja nosi ime nesrećnog Salvadora Aljendea. (Zoran D. Nenezić, „Masoni u Jugoslaviji 1764–1980“, Beograd, 1984, str. 68-69)

Mirotvorci

Druga osnovna struja ili grana je zvanično masonstvo koje predvodi tzv. Škotski obred. Ona se bavi organizacijom, usmeravanjem i upravljanjem sveta. Svoje članove, radi sopstvene koristi, `Škotlanđani` se trude da postave u središte svake državne i lokalne vlasti. Škotski obred  je, kao što je rečeno, u Londonu, na praznik Rođenja Sv. Jovana Krstitelja 1717. godine, četiri manje lože ujedinio u Veliku ložu Engleske i na taj način izašao u javnost. I mada se u ustavu „Škotlanđana“ zahteva neučestvovanje u politici, braća tog reda se njome veoma aktivno bave.

Ljudi koji savremenu masoneriju posmatraju površno i procenjuju na osnovu nepotpunih podataka, misle da između ove dve osnovne struje savremene spekulativne masonerije – Egipatskog i Škotskog obreda, postoji neusaglašenost i gotovo sukob. Naprotiv. Ove dve struje ili grane deluju komplementarno i u savršenoj su koordinaciji. Ono što `Egipćani` revolucionarno uzvitlaju i uznemire, `Škotlanđani` zatim dolaze kao mirotvorci da „spuste loptu“, smire strasti, pokrenu obnovu ratom i revolucijama uništenu infrastrukturu i filantropski nahrane gladne mase. Reč je, dakle, o dve ruke istog tela.

`Egipćani` su 30-tih godina prošlog veka izazvali eksploziju u Nemačkoj „instalirajući“ svoj razorni medijum (A. Hitlera), a kada se posle deset godina ovaj „istrošio“ – jednostavno mu okrenuli leđa i „pustili ga niz vodu“.

Zatim su 1945. godine braća `Škotlanđani` doneli mir i prionuli da isprave štetu koju su načinili `Egipćani` obnavljajući ratom razrušenu Evropu i svet. Poseban zadatak ovih masonskih mirotvoraca jeste uvođenje jedinstvene religije, jer kako nas oni neprestano ubeđuju, samo ona (jedinstvena religija) može da obezbedi mir u čitavom svetu. Da bi bila dopadljiva i moderna, dobila je naziv „Novo doba“ (en. „New Age“). Suvišno je naglašavati da je takva religija zapravo lažna sinkretistička, bljutava papazjanija koja treba da „pruži utehu svima“, a ona ustvari „poravnava puteve“ Novog svetskog poretka.

***

U središtu oba osnovna obreda modernog Slobodnog zidarstva postoji, dakle, taktika koja se naziva ovako: „Uvek biti u centru rađajućeg se ciklona“. Ona podrazumeva uvođenje svojih ljudi u fašističke, nacističke, anarhističke, socijalističke, bezbedonosne (vojne i policijske), demokratske, intelektualno–akademske i sve druge strukture.

Ponovimo i upamtimo: Za masone je važno samo da „neko od naših bude na vrhu obrnute piramide na kojoj piše `Ordo ab chao` (`Poredak iz haosa`)“.

Videli smo da su komunista Aljende i fašista Pinoče bili masonska `braća` i sedeli u istoj loži!

Šta reći više?