Прочитај ми чланак
Турска се прерарачунала јер је очекивала брзи завршетак сиријског конфликта.
Ситуација се међутим све више заоштрава. Подршка Анкаре сиријској опозицији наилази на све мање разумевање турског становништва.
Турска појачава своје војно присуство на граници са Сиријом. Додатни војни авиони се већ данима распоређују у граду Дијарбакир, такође је повећан и број тенкова. Свакодневно долази до инцидената. На гранате испаљене са сиријске стране на турском тлу, турска армија реагује артиљеријском ватром. Не зна се да ли у тим нападима има повређених. Али зато се зна се да су 3. октобра услед сиријске паљбе у турском граничном месту Акчакале погинуле две жене и троје деце. Дан касније је парламент у Анкари турској влади дао мандат да војно интервенише у Сирији, уколико то сматра неопходним.
Нова ескалација
Ситуација се даље заоштрила прошле седмице када су турски војни авиони присилили на слетање један сиријски путнички авион који је из Москве летео за Дамаск. Према наводима турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана, у авиону се налазила муниција и војна опрема. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је узвратио да се радило о сасвим легалној испоруци радарских делова. У петак (12.10.) је дошло до још једне интервенције – према турским наводима један борбени авион турске авијације је пресрео један сиријски хеликоптер који се приближио граници.
Присиљавање сиријског авиона на слетање погоршало је и односе између Турске и Русије. Русија подржава сиријске властодршце, турски премијер Ердоган је за разлику од Русије, Асаду давно окренуо леђа. „Након промене режима у Тунису, Либији и Египту, турска влада је рачунала с тим да ће потрајати неколико месеци док не дође до пада Асадовог режима. Када је постало јасно да са Запада нема активне подршке – из САД због председничких избора и опште изморености због криза, а из ЕУ због тога што ионако не постоји заједнички концепт спољне политике, Турска је приметила да је саму себе сатерала у ћорсокак,“ каже Гинтер Зојферт, експерт за Турску при Фондацији за науку и политику у Берлину.
Кад је у пролеће сиријски председник Башар ал Асад силом покушао да угуши мирне демонстрације, Турска је брзо отворила своје границе за сиријске избеглице. У међувремену се око 93.000 Сиријаца налази у прихватним центрима. Турска не жели, како је најавила, да прихвати више од 100.000 избеглих.
Подршка сиријским побуњеницима
Турска је својим испорукама оружја постала најбитнији помагач сиријским побуњеницима. Асадовим противницима из „Слободне сиријске армије“ је на тај начин пошло за руком да под своју контролу ставе чак 20 километара границе према Турској. Сиријско сеоско становништво је напустило ова подручја, земља је парализована. Побуњеници муницију, па чак и хлеб и воду морају да добављају из Турске, рањеним побуњеницима се у Турској пружа медицинска помоћ, путеве снабдевања из Сирије блокирале су Асадове трупе – то је пренео један турски новинар који је желео да остане анониман.
Сада се страхује да би гранате, пушке и муниција могли да доспеју у руке исламистичких милиција. Агенти америчке тајне службе ЦИА, зато контролишу расподелу оружја. У међувремену су успоставили контакте са умереним противницима режима, пише „Њујорк тајмс“. Овакав развој догађаја забрињава Гинтера Зојферта из Фондације за науку и политику: „Узнемирујуће је то да су војници америчке армије наводно стигли у Јордан и Турску, тренери за саветовање избеглица који евентуално спроводе и војне тренинге.“ Овај експерт сматра да би то могло да доведе до даљег заоштравања конфликта.
Забринутост због кризе у Сирији
Турска јавност нема разумевања за став премијера Ердогана када је реч о конфликту у Сирији. Он први пут током свог десетогодишњег мандата наилази на негодовања. Половина бирача је прошле године на парламентарним изборима гласала за Ердогана. Његова АКП странка донела је земљи стабилност. Од тада Турска ужива у високој стопи привредног раста и убраја се у 20 највећих економија у свету. Велики број становништва достигао је скромно благостање. Грађани Турске се сада боје да би Ердоганов курс конфронтације све то могао да угрози.
(Дојче веле)
