Прочитај ми чланакИсторија геноцида над хришћанским становништвом - како у Европи називају време када је у Османском царству убијено или депортовано више од 1,5 милиона Јермена. До сада, јерменски јавни захтев за Турску је да призна масовно истребљење Јермена.
У Сједињеним Америчким Државама 24. април је проглашен за дан сећања на жртве геноцида над Јерменима. Да је било геноцида је чињеница, и има документованих доказа, и то признају Европски парламент, Савет Европе и Светски савет цркава, 28 држава, укључујући и Русију. Али ово питање остаје отворено у Немачкој.
Током Првог светског рата, кајзеровска Немачка била је савезник са Османским царством, и тајила је информације о масовним убиствима и етничком чишћењу Јермена од стране Турака, плашећи се да не поквари своје односе са савезником. Можда је то један од разлога што Немачка још увек није признала тај геноцид
Али Савезна Република Немачке 2.јуна је одлучила да прихвати (одобри) и осудити „геноцид“ над Јерменима који живе у подручјима под контролом Отоманског царства.
Али је Ердоган не жели да се помири са овим развојем догађаја. Он је рекао да, ако ће таква одлука бити донесена од стране Бундестага, то ће изазвати значајну штету и у сфери економские и политичкие сарадње, као и војног савеза између Анкаре и Берлина. Он је имао времена да разговарају о ситуацији са канцеларком Немачке Ангелом Меркел, а сада каже да није све изгубљено и да проблем још може да се реши.
Можда је тако, јер је за Европу Ердоган је постао инструмент за решавање питања миграната. Поред тога, Меркелова и даље наивно верује да ће овај споразум са Ердоганом сачувати велики број миграната даље од Европе. И не види нове жртве из Сомалије, Судана, Еритреје и Либије у к оје су се удавиле уСредоземном мору. Опет, беба је умрла, иста као онаа који је пронађена на обалама Турске.
Данас Немачка има прилику да пружи прилику да тријумфа правда. Можда иста судбина Турске, чека у блиској будућности, и Украјину, која би морала да призна геноцид над Русима на простору Новорусије.
за Србин.инфо превео Илија Вуксановић
.
