Прочитај ми чланак
(Блиц)
Кадом ал Џабури, који је пре десет година као “човек с чекићем” постао симбол рушења багдадског режима, данас каже да би било боље да никада није покушао да сруши статуу Садама Хусеина
– Мрзео сам Садама – изјавио је за “Обсервер” 52-годишњи власник продавнице резервних делова за мотоцикле.
Он каже да је пет година маштао о томе да сруши статуу ирачког диктатора, али да је после тога уследило горко разочарање.
– Тада смо имали само једног диктатора, а сада их имамо стотине – каже он, изражавајући опште расположење у земљи, заглибљеној у политичким проблемима и корупцији, где се и данас готово свакодневно догађају убиства.
На видео-снимку из 2003. године види се како грдосија од човека кратко потшишане косе и у атлетској мајици из све снаге ковачким чекићем удара по подножју статуе.
Данас Џабури више не личи на човека са ових слика, бившег светског првака у дизању тегова, који је за време Садамове власти провео 11 година у затвору Абу Грајб. Упркос одличној физичкој кондицији, он је тада успео да одвали само делове бетона, а статуа је срушена тек уз помоћ америчког инжењерског возила М-88.
Одговарајући на питање зашто је био у затвору, Џабури једино каже да је његов злочин био делимично политичке природе. У прошлости је изјавио да су га затворили због тога што се жалио зато што му Садамов син Удај није платио за поправку мотоцикла.
Хтео сам да се осветим за све што ми је режим учинио
Упркос кајању, дан рушења статуе дубоко му се урезао у памћење.
– Био сам у радионици, сам. Било је око поднева. Чуо сам да су Американци у предграђу. Отишао сам по свој ковачки чекић и кренуо ка Тргу Фирдос. Идеја да срушим статуу већ ми је била глави и кренуо сам да је спровдем у дело. Тајна полиција је још била на тргу, а ту су биле и Садамове паравојне снаге. Посматрали су шта радим, али пријатељи су ме окружили како би ме заштитили, ако буду пуцали – прича он.
Американци су дошли 45 минута касније, а командант га је питао да ли му је потребна помоћ и тада су срушили статуу.
– Ја сам био први. Онда нас је било 30, па 300… Хтео сам да се осветим за све што ми је режим учинио, за године које сам провео у затвору – сећа се Џабури.
Зажалио је, каже, две године касније, за време америчке окупације, коју није подносио. Од тада није променио мишљење. Ни после краја окупације, ни након предаје власти Ираку.
– За време Садама смо били сигурни. Било је корупције, али ни издалека као сада. Животи су нам били заштићени. Основне потрепштине, као што су струја и гас, биле су доступније. После две године нисам видео никакав напредак. Онда су уследила убиства, пљачке и секташко насиље – прича овај Ирачанин.
Џабури осуђује ирачке политичаре и Американце за све што се догађа у његовој земљи.
– Американци су почели, а заједно с политичарима упропастили су земљу. Све је горе и горе. Нема будућности – барем док су политичке партије које воде државу на власти – закључује он.
