Pročitaj mi članak

CNN: Šta se dešava? Za šta se spremaju, rat ili pandemiju?

0

Velika analiza CNN-a pokazala da je najmanje 16 velikih kineskih kompanija uspostavilo borbene snage tokom prošle godine.

Ове јединице, познате као Одељења народних оружаних снага, састоје се од цивила који задржавају своје редовне послове, али делују као као резервне и помоћне снаге за кинеску војску, највећу на свету, и доступни су за разне мисије.

Осим тога, наводи даље CNN, овај потез би могао бити и одговор на пандемију, али и настојање кинеског вође Си Ђинпинга да појача контролу Комунистичке партије над друштвом, укључујући корпоративни сектор.

Нил Томас, сарадник за кинеску политику у Центру за анализу Кине, наводи да би корпорационе бригаде под војним вођством могле помоћи Комунистичкој партији да делотворније угуши друштвене немире као што су протести и штрајкови запослених.

Наводи се и да се Кина суочава с низом изазова, а рекордни пад имовине, растућа незапосленост међу младима и дефлациони притисак само су неки од њих.

Такође, расте и број протеста па је тако број радничких демонстрација и штрајкова прошле године порастао више него двоструко у односу на 2022.

Већина компанија које су досад најавиле успоставу милиција биле су државне компаније које су у директном власништву средишњих или регионалних влада.

На конференцији за медије у октобру, портпарол Министарства одбране рекао је да покушај успоставе корпорационих бригада у државним компанијама служи за „јачање развоја националне одбране“.

Како преноси Н1 Загреб, кинеске милиције датирају још од 1920-их, а након 1949. кад је партија преузела контролу над континенталном Кином, јединице су уграђене у владе, школе и комопаније.

Оне су кључни део кинеске војске, која се састоји од две сталне професионалне снаге: ПЛА и Народне наоружане полиције, која има задатак унутрашње сигурности. Према закону о одбрани земље, милиције пружају подршку ПЛА-у.

Али, питање је зашто се сада оживљавају компанијске бригаде. Верује се да је све то покренуто пандемијом ковида-19 и недавном кризом у сектору некретнина, сматра Тимоти Хит, виши међународни одбрамбени истраживач у Ранд Корпорејшну. Он појашњава да је пандемија могла покренути овакав потез како би се пронашле делотворније снаге „које би могле помоћи у управљању и координисању одговора на велике националне хитне ситуације“.

Поновно успостављање Одсека народних оружаних снага такође је повезано с Сијевим већим напорима да ревидира кинеску војску, додао је Хит.

Аналитичар Вили Лам каже да ово буди осећај познат као дежаву. „Видимо оживљавање Маових кључних слогана – ‘народни рат’ и ‘органски суживот цивилног и војног сектора’.“

То би могло одражавати жељу Пекинга да додатно појача контролу над друштвом и стави земљу на ратну основу, баш као што је Мао учинио 1950-их и 1960-их.

Дугорочно, Си би се могао припремати и за инвазију на Тајван, када ће се „већи део Кине милитаризовати“, рекао је Лам, додајући да би велики градови могли бити претворени у „милитаризоване зоне“ или „луке“.

Кинески вођа је већ обећао да је коначно „поновно уједињење“ острва с копном „историјска неизбежност“.