Британски дипломата: Вучић и Курти се спремају да задају последњи ударац Путину!

17:29 19.07.2023.

После скоро четврт века непопустљивости и ц́орсокака, можда коначно стижемо до тачке у дуготрајном косовском спору када се преговарачима мора дозволити да раде без ометања, указује у ауторском чланку за британски Телеграф британски дипломата Ајвор Робертс, некадашњи амбасадор Велике Британије у Југославији, Ирској и Италији, упоређујући у извесном смислу дипломатију и тениски меч на Вимблдону.

Робертс подсећа оне који тада нису рођени, а таквих је, каже, много, да је Косово било део Србије који је имао албанску већину и борио се за своју независност, што је кулминирало интервенцијом НАТО-а 1999.

Од тада су многе земље признале Косово као независну државу , али Србија и други нису и значајна српска мањина остаје на Косову.

Деценијама преговори нису успели да постигну велики напредак ка резолуцији.

Па ипак, док не буде споразума, ни Србија ни Косово неће моћи да уђу у Европску унију, сматра он.

Протеклих годину дана и САД, ЕУ и Велика Британија су чиниле усаглашене напоре да убеде и наговоре две стране да се сложе око решења, тврди Робертс наводећи да „постоји реална перспектива да ће њихови напори бити награђени и да ће двојица лидера, председник Србије Вучић и косовски премијер Аљбин Курти, пристати на неопходне болне и политички тешке компромисе“.
То је важан и историјски тренутак.

Додаје да нажалост, „у публици има људи који праве галаму и одвраћају пажњу“.

Најважнија и најпроблематичнија је, указује, руља на „руском крају“ стадиона.

„Русија не жели да види договор око Косова. Једина улога Русије у региону јесте да буде шампион ‘недавача’ који кажу да желе да се боре до краја за одбрану дела Србије на Косову“.

То није зато што је Русији много стало до Србије – историја показује да није – већ зато што је то важан фронт у њиховој конфронтацији са Западом, конфронтацији коју тренутно губе, сматра британски дипломата.

„Када Београд и Приштина постигну споразум, утицај Русије у региону је готов, а њен глобални статус је додатно умањен. Стога можемо очекивати да Русија прави провокације и инциденте који ће учинити мир мање вероватним“.

Нажалост, каже, на западној страни има оних који „мјаучу“ .

Опажање у књизи Ребеке Вест, „Црно јагње и Греј Фалкан“, о склоности Енглеза да заузму страну на Западном Балкану и даље је истинито и чини се да нема бољег примера за то од Алише Кернс, председнице Комитета за спољне послове британског парламента.

Она, наравно, има право на своје мишљење – али друга је ствар да ли њени пристрасни ставови, као некога ко има важну и утицајну позицију, подстичу Куртија да верује да има међународну подршку да се одупре компромису или дружи за бољи договор – и виши преговарачи су ми рекли да је управо то ефекат који имају њене интервенције, тврди Робертс.

„Искусне дипломате и преговарачи имаће све чињенице и информације које су им потребне да помогну Вучићу и Куртију да постигну договор који могу само да пробају и продају свом народу.

Мишљење и емоције са стране биће од помоћи њиховим циљевима као и мешање Кремља. Пошто сервирају за меч – а награда је овде огромна – ћутање публике би било прикладно“, закључује Робертс у свом тексту.