Прочитај ми чланак„Путин је спреман да у било ком тренутку драстично смањи снабдевањ гасом и нафтом“, сматра економски аналитичар британског Телеграфа Амброз Еванс-Причард.
Како додаје, Путин би тако Западу задао психолошки ударац пре него што глобална рецесија почне да нагриза руски енергетски сектор.
Управо би надолазеће недеље, сматра Еванс-Причард, могле да буду Путинова најбоља прилика да покуша да натера Запад да седне за сто и пристане на руске захтеве, као што су задржавање територија на украјинској обали Црног мора и у Донбасу. За Русију је круцијално да се то догоди пре следеће испоруке тешког наоружања Украјинцима, преноси Јутарњи лист.
Путин је већ крајем јуна изнео свој план на Санктпетербуршком међународном економском форуму, назвавши политику санкција ЕУ двосеклим мачем који ће узроковати да Европа изгуби своје упориште и која ће довести до „пада целог система“. Тиме, како каже Еванс-Причард, није оставио никакве сумње да је стварање инфлације на Западу његов примарни циљ.
„Већ дубоко укорењени проблеми у европским друштвима само ће расти. Доћи ће до даљег раста неједнакости, што ће још више поделити њихова друштва. Такво одвајање од стварности неизбежно ће довести до таласа популизма, те екстремистичких и радикалних покрета“, рекао је тада Путин.
Прошлог петка, Путин је отишао корак даље. Путем видеоекрана обратио се руским владиним званичницима и поручио да „свака даља употреба санкција може довести до још тежих, без претеривања, чак катастрофалних, последица на глобално енергетско тржиште“.
„Наивни Европљани“
Истовремено, европски челници креирају своје политике у паралелном свемиру, расправљајући о заправо неизводљивим шемама којима би требало ограничити цене руског извоза сирове нафте од 40 до 60 долара, док ће ЕУ своје енергенте набавити у Азији.
„Теза Европљана, која одузима дах колико је наивна, јесте да је Кремљу потребан европски новац и да ће зато скрушено удовољити захтевима из ЕУ“, сматра уредник Телеграфа.
Погрешно се претпоставља да ће Путин допустити Европској Унији да смањи своју зависност од руских фосилних горива на уредан начин и према сопственом лежерном европском распореду. Док неколико држава чланица ЕУ директно војно помаже украјинским снагама, тако нешто помислити, најбоље илуструје у каквој су заблуди европски политичари, преноси Јутарњи лист.
У Кремљу се ових дана прича како је сад ред на Русију да предузме превентивну акцију, тј. искористи своје енергетско упориште како би спречила државе ЕУ да обнове залихе природног гаса пре зиме.
„Врло је вероватно да гас уопште више неће тећи према Европи. Руско вођство зна колико је Европа рањива“, рекао је Владимир Милов, бивши руски заменик министра енергетике.
Истовремено, Европа је свесна последица које би потпун прекид снабдевања руским гасом донео. Ниједан Гаспромов молекул већ шест недеља не тече у Европу нафтоводом Јамал преко Пољске. Протоци кроз Северни ток 1 преко Балтика раде са 40 одсто капацитета од средине јуна, а ове недеље проток је затворен ради редовног одржавања. Европски челници се боје да ће Кремљ смислити изговор да задржи Северни ток 1 затвореним и кад се заврше радови 21. јула – следећег алармантног датума за глобалну економију.
Француски министар финансија Бруно Ле Мер упозорио је у недељу да ће се „потпуни прекид испоруке“ највероватније догодити.
Немачки вицеканцелар Роберт Хабек спрема се да активира трећу фазу плана своје земље за „хитне случајеве“, која укључује рационализацију коришћења гаса у тешкој индустрији.
Нафта као оружје
Голдман Сакс процењује да, ако руски гас престане да тече, можемо очекивати пад БДП-а за 3,2 одсто у Немачкој и 4,1 одсто у Италији. Зато су почели и први разговори о „енергетском спасавању“ Немачке и Италије. Од других чланица ће се очекивати да деле своје оскудне резерве гаса.
Оно о чему се мање прича јесте шта ће се догодити ако Путин заустави и доставу нафте поврх наредбе о обустави гаса, чиме би животне трошкове за Европљане учинио неиздрживим.
Уврежено је мишљење да Путин неће обуставити извоз нафте јер је приход превише вредан, више од 700 милиона долара дневно, и зато што би се тиме догодио глобални колапс, што се чини као превелика цена ако је руски циљ да напакости једино Европи. Али такво размишљање, превиђа унутрашњу динамику руске економије и потцењује Путинову спремност да креира глобалну пустош, сматра Еванс-Причард.
Наташа Канева и Тед Хол из Џеј-Пи Моргана верују да би Кремљ могао да буде у озбиљном искушењу да се одлучи на управо горе наведени црни сценарио. Тврде да би Русија могла привремено да преполови своју укупну производњу и изгладни свет – без да притом нанесе трајну штету својој инфраструктури за бушење нафте или да претрпи неподношљив економски удар. Они процењују да би шок таквих гигантских размера гурнуо цене нафте на 380 долара по барелу, што би паралисало глобалну економију.
Потрага за нафтом
Пропале су наде за нуклеарни споразум с Ираном који би глобалној економији могао да осигура милион барела дневно.
Џо Бајден пак покушава да придобије више сирове нафте из Саудијске Арабије, али чак и њима понестаје залиха. Остатак ОПЕК-а је 2,5 милиона барела испод планиране производње.
„Звезде су се посложиле тако да Путин може свету да зада коначни нокаут“, пише уредник Телеграфа.
Заустављање производње наравно био би велики проблем и за саму Русију. Што дуже бушотине не раде, већа је штета од притиска и пораста воде, пре свега у советским пољима Западног Сибира где се пермафрост отапа. Рубни извори можда се никада неће опоравити. Међутим, Џеј-Пи Морган сматра да би Русија могла да смањити неколико милиона барела дневно неколико месеци тако да једноставно ротира бушотине или их модификује како би смањила производњу.
Еванс-Причард напомиње и како руски Фонд за национално благостање има 116 милијарди долара на располагању. У трезору имају спремљених додатних 85 милијарди долара. Те две ствари су довољне да покрију потпуни губитак буџетских прихода које доноси извоз фосилних горива за готово годину дана, што је вероватно дуже него што су европска друштва навикла на комфор спремна на одрицање. Надаље, Русија је тренутно преплављена с више прихода од фосилних горива него што може да поднесе неспособна да стерилизује вишак буџета од 20 одсто БДП-а гомилањем страних резерви.
Резултат је раст вредности рубље, која је тренутно на највишем осмогодишњем нивоу у односу на евро. Једино што Кремљ може да учини у вези с тим јест да прогура пакете фискалних подстицаја и наговори потрошаче да троше више на увозне производе.
Немачка издаја?
Уредник Телеграфа сматра да има добар разлог да верује да ће Немачка окренути леђа Украјини ако притисак буде довољно велик. Берлин већ блокира пуштање девет милијарди евра финансијске помоћи ЕУ Украјини које је раније договорило 27 држава, наводно зато што се противи методи заједничког издавања дуга.
Берлин је прекршио и режим санкција ЕУ тако што је присилио Канаду да укине санкција на поврат поправљених руских турбина Немачкој, којој су потребне за одржавање рада гасовода Северни ток 1. Володимир Зеленски је зато повукао свог амбасадора из Берлина.
„Кремљ наравно мора да промисли своју геостратешку тактику. Кина се досад ослањала на своје залихе угља, али ако се цена нафта повећа за два или три пута ни она не би била имуна на руску обуставу. Путин воли да нас збуњује, да нас држи ван равнотеже. Можда ће одлучити да је само обустава гаса довољна. Али као што Фиона Хил, бивша званичница Беле куће и стручњакиња за руску администрацију воли да каже: баш када помислите да Путин заправо неће учинити нешто неуобичајено, тада ће он управо то учинити“, закључио је уредник британског Телеграфа за економију Амброз Еванс-Причард.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 14, 2022
