Прочитај ми чланак
Бернд Лука, један од оснивача евро-скептичке странке „Нови Немачки пут“, у интервјуу за Рашн тудеј, тврди да не постоји ни једна немачка странка која би упркос озбиљним недостацима и економској кризи дала глас против ЕУ.
(РТ, Србин.инфо)
Са ставом да је анти-евро, али не и против Европске уније, Лучке тврди да доминација немачке широм ЕУ била није корисна за Европу у целини. Зато он тврди да је Немачкој потребна оваква странка јер не постоји ни једна у парламенту која је евроскептична.
Све немачке странке бране евро као заједничку валуту упркос чињеници да то има велике недостатке. Јасно је да ова валута јужну Европу ставља у тешку рецесију, да доводи до велике стопе незапослености, да спречава такмичење јужних европских земаља са централним економијама. За све ове чињенице потребно је зато имати став која се залаже за распад евра.
Решење, по њему, је да јужне европске државе, Кипар, Грчка, Италија, Шпанија и Португал, постепено напусте еврозону у наредне четири или пет година. А после тога, ту је нови задатак преобликовања онога што је остало од еврозоне. Такође предлаже повратак на националну валуту.
„То би значило да наш увоз постаје јефтинији што је веома важно за нашу привреду, за наше произвођаче, али што је најважније, то би значило да ће и друге земље у еврозони доживљавети бум у својој привреди, јер ће имати валуту која ће им омогућити да буду поново у конкуренцији. Морате да имате у виду да је немачки извоз у јужноевропским земљама опао за 25 одсто током последњих година, просто због чињенице да постоји озбиљна рецесија у јужнимевропским земљама“.
Лука тврди да његова странка иако је веома критична у погледу постојећег стање у Европској унији, генерално она ради у корист Европске уније.
„Ми ћемо желимо да се успостави Европска Унија која је заснована на узајамном поштовању и разумевању за разлику од садашње Европске Уније у којој доминира Немачка која намеће немачке ставове другим земљама, што мислим да је непримерено и недемократски“.
На крају Бернард Лука, у интервјуу за Рашн тудеј закључује да сви људи у ЕУ требају да имају могућност да одлучују о својим економским користима, добробитима и да имају право сами да одаберу шта је за њих срећа.
На српски превела Дениса Дејановић
