Pročitaj mi članak
“Најмања ваздухопловна армија у историји” тренутно се бави са више мисија него икада. Због тога војска планира да унајми плаћенике како би вежбала своје борбене авионе и пилоте.
Ф16
Флота авиона и пилота америчке војске постала је толико танка да су званичници размотрили могућност ангажовања приватних војних корпорација како би тренирали борбе у ваздуху.
Ваздухопловство је приморано на ове очајничке мере јер немају довољно борбених авиона и обучене посаде да сами симулирају ратне нападе и непријатељске авионе.
Због смањења буџета, ваздухополовство је било приморано и да распусти једну од три тзв. “агресорске ескадриле” у којој у првим редовима лете “боинг” Ф-15Ц Орао и Ф-16 који су офарбани у непријатељске боје и употребљавају непријатељску тактику.
Тринаест година рата (углавном на Блиском истоку) у комбинацији са улагањем у нефункционалне стелт авионе, оставио је целу службу у проблему. Једноставно нема довољно авиона и пилота колико има ваздухопловних мисија.
– Потражња за нашим услугама све више расте. Али ми се данас сусрећемо са тим захтевима са најмањом флотом у историји земље – рекла је секретар ваздухопловства Дебора Ли Џејмс.
На крају дана, према њеним речима, нема много избора него да се унајме приватне комапније за вежбање.
У војсци се сада прерачунавају колико би коштало да извођачи тренирају 180 летова у периоду од око две недеље.
– Иако је ово једнократно, постоји могућност да прерасте у више захтева годишње па чак и потписивање годишњег уговора – кажу у ваздухопловству.
Они би морали да управљају млазњацима четврте генерације сличним Ф-15 и Ф-16 или морнаричким “хорнетама” Ф/А-18, према уговору од 22. децембра 2014.
Копирање „црвених ваздушних бораца“ – Руса
Ф/А-18
Авиони би били доступни за обуке и тренинге и опремљени радарима, радарима за упозорења и системима за електронски напад.
Многи званичници доводе у питање да ли приватне војне компаније имају способност да реално симулирају непријатељске борце, као што је и руски “сухој Су-30” или “миг-29”. Већина постојећих приватних војних компанија користе авионе старије генерације који су одавно у пензији и нису део активне службе.
– То је технологија из седмадесетих којом покушавају да копирају црвене ваздушне борце (Русе) – рекао је један званичник ваздухопловних снага.
Једна компанија “Аирборне Тацтицал Адвантаге” користи авионе израелске производње – суперсоничне борце “Хаwкер Хунтер” и чешке “Л-39 Албатрос”.
Друга “Тацтицал Аир Суппорт” лети на “боинзима” Ф-5Б једним “ембраер” ЕМБ-314 авиону који је првобитно припадало злогласној “Блеквотер” плаћеничкој групи. У раним 2000-им, компанија је покушала да купи неке врхунске “сухоје” Су-27 из украјинског ваздухопловства. У ствари компанија је послала пилоте да тренирају на моћним руским борцима.
То звучи импресивно, али приватне компаније немају опрему за обуку ескадриле ратног ваздухопловства, а ови заузврат немају новца да плате њихове услуге.
Други званичник поставио је питање да ли су извођачи били заиста на висини задатка.
Штавише, кад напреднији тзв. борци пете генерације попут Ф-22 Раптор и Ф-35 Јоинт Стрике уђу у службу у већим бројкама, ваздухопловство ће морати да има више изазовне противнике за обуку.
Међутим, још један високи званичник ваздухопловства се не слаже. Он сматра да приватне војне компаније могу да обезбеде додатне авионе и обучене пилоте да се носе и са Ф-22 и Ф-35.
Игрице нису рат
Овај званичник тврди да су приватне компаније са својом релативно примитивном опремом за сада довољно добри док непријатељске земље не набаве боље борбене авионе.
Пилоти могу да користите симулаторе за најопаснија сценарија у којима су присутни моћни руски или кинески авиони ваздушне одбране.
Ипак, један високи званичник ваздухопловних снага изразио је дубоки скептицизам.
– Ја волим симс (симулирање). Можете копирати највеће борбе које можете имати у ваздуху. Али на крају крајева, ви другачије летите у игри јер се не плашите смрти. Не можете симулирати тај осећај када тонете у мраку и покушавате да дођете до цистерне на време пре него што зађете у непријатељску територију. Ја сам то урадио … тешко је. То долази из знања и стварног искуства, не симулација – рекао је он.
(Блиц)
