Pročitaj mi članakRuska ofanziva u Ukrajini je glavna tema za američke vojnike i veterane, koji se plaše da posledice sukoba mogu da se prošire i na američku vojnu zajednicu.
Удружења ветерана сматрају да становништво САД није спремно за било какав рат. Ипак, велики број добровољаца бивших војника и полицајаца САД је отишао у Украјину и тамо да се бори против Русије.
Појам страних плаћеника није нов, а званична власт у Кијеву формирала је Међународну легију и легално врбује војнике широм света.
Украјински шеф дипломатије Дмитро Кулеба је 6. марта рекао да је у Украјину стигло 20.000 добровољаца из 52 земље, али број оних из САД није био никад тачно утврђен.
Иако су званично само двојица америчких плаћеника проглашена мртвим, тај број је сигурно много већи. Ту треба додати и двојицу Американаца који су ратни заробљеници и суочавају се са смртном казном оптужени за ратне злочине. Рат се наставља и постаје све бруталнији, а то значи и да ће бити све више убијених, рањених или заробљених америчких плаћеника.
Преживели волонтери који се врате кући неповређени, могу да се суоче са новим обликом психолошке и здравствене кризе.
Др Џана Мантуа, истраживачки научник при америчком министарству одбране, објавила је неке разговоре које су истраживачи имали са плаћеницима који су се вратили из Украјине.
Ово није као Ирак или Авганистан. Борбе су много интензивније, а плаћеници су ангажованији него икада раније, док им америчка војска не може помоћи као у Араку и Аванистану, навела је Мантуа.
Бивши маринац је овако описао ситуацију у Украјини.
– Талибани су били прави аматери у ватреним окршајима у односу на Русе, а њихова артиљеријска паљба није била ни прецизна. Нису ни тамо борбе биле лаке, али то је ништа као суочавање са униформисаним непријатељем. У Украјини нас стално бомбардују авиони и дронови. Тенкови, БТР-ови, БМП-ови, све што можете да замислите, они су то донели… Ево ја постајем тип који се шуња око жбуња и дрвореда и пуца на трупе и тенкове… На неки чудан начин, стекао сам ново поштовање према старим непријатељима Русима.
Студија из 2021. показала је да је четири пута више ветерана након 11. септембра починило самоубиство него што је умрло у борби. Истраживачки америчког министарства одбране наводе и да је стопа самоубиства ветерана надмашују самоубиства не-ветерана.
Повећана стопа самоубистава приписана је трауми, стресу и сагоревању. Висок темпо и бруталност борбе у Украјини могу довести до озбиљнијих психичких здравствених проблема, као што је посттрауматски стресни поремећај (ПТСП) код добровољаца који се враћају. Ова питања могу бити погоршана другим јединственим аспектима овог сукоба.
У овом рату Американци се боре против Европљана. У Глобалном рату против тероризма, Американци су били у стању да се лако психолошки разликују од непријатеља. То је корисно за војнике јер је лакше дехуманизовати непријатеља ако не изгледа или се не понаша као ви. Када се боре на Блиском истоку или у северној Африци, можда је било могуће направити дисоцијацију јер непријатељ „није као ми“, навела је Мантуа из америчког министарства одбране.
Ова ситуација је илустрована и у другој исповести америчког плаћеника на терену:
„Осећам се као да су ми дани одбројани и желео бих да кажем неке ствари пре него што погинем. О мени. Бивши сам војник. Авганистански ветеран. Борбено искусан. Пре три дана сам био у рову и слушао артиљерију. Само неколико стотина метара даље су Руси. Живе у истом срању као и ја… Видео сам мртва тела раније. Мртве талибане. Мртве авганистанске цивиле. Али та култура је била толико удаљена и другачија од наше да се нисам могао поистоветити са њом. Кад сам дошао овде, презирао сам Русе. Али то су војници као и ја. Видео сам неколико мртвих Руса поређаних поред пута и био сам шокиран. Помислио сам: ‘Ови момци могу бити ја. Ми смо овде јер су нам политичари и владе рекли да будемо овде, а сви бисмо радије да будемо кући. Политичари нису на бојном пољу, ми смо. Ми овде једемо бомбе и метке због оних у оделима. Чудно је јако што кад год погледам кроз нишан, видим СЕБЕ. Не осећам више мржњу, само сажаљење. Сажаљевам Русе, сажаљевам себе и све нас војнике. Надам се да ће се рат ускоро завршити због свих нас. Не желим да неко помисли да намерно нећу да убијам Русе ако је такав задатак, само желим да знате да их лично не мрзим, искрено је написао 15. јуна 2022. амерички плаћеник под иницијалима Ј. Ј.
Морална траума настаје када појединац доживи или буде сведок догађаја који је у супротности са њиховим основним моралним вредностима или веровањима. Морална траума попут ПТСП-а, може оставити трајне емоционалне ожиљке. У ситуацији када борци нису у стању да се психички одвоје од непријатеља (на пример, Американци који се боре против Руса), вероватноћа да ће доживети моралну повреду може бити већа.
Већина ветерана се ослања на болнице за ветеране за медицинске и психолошке услуге. ПТСП везан за службу може довести до инвалидитета од 10-70%, у зависности од тежине. Ако ветеран има ПТСП толико озбиљан да омета његову радну способност, може имати право на 100% инвалидску пензију. Не постоји оцена за моралну повреду, јер тренутно није формална дијагноза. Пошто морална повреда и ПТСП имају симптоме који се преклапају, неки појединци могу добити дијагнозу ПТСП-а као резултат моралне повреде.
Од оних који желе да добију дијагнозу ПТСП-а често се тражи да напишу „изјаву о стресу“ која детаљно описује догађаје за које верују да су довели до ПТСП-а. Важно је да ПТСП мора бити повезан са службом – настао као директна последица војне службе или настао током служења војног рока. Волонтери који се врате из Украјине можда неће моћи да користе бенефиције за психолошке поремећаје (или физичке повреде) настале или задобијене док су деловали као страни добровољци јер њихови стресни догађаји нису повезани са њиховом служењем војног рока.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 14, 2022
