Прочитај ми чланак

Природни гас мења позиције великих сила у корист Русије

0

Брисел – Уздизање природног гаса на место најважнијег енергента у свету слаби позицију САД, у корист Русије, која на том тржишту већ заузима водеће место, преноси часопис „кWх“. То знатно утиче на стратешка преиспитивања великих сила, пошто су на силазној путањи светске залихе нафте, које већином контролише САД, а водећу улогу на почетку 21. века заузима природни гас, са Русијом која на том тржишту заузима водећу позицију.

 

Гас је по свету равномерније распоређен и то захтева далеко више снага за директно контролисање великих налазишта. Већ сада је јасно да „ера нафте“ пролази. Нова лежишта су углавном све дубља и тежа за експлоатацију и тако добијена нафта знатно је скупља.

 

Економски препород Русије постаје све већа претња глобалној доминацији САД, сматра аутор истраживања, које је недавно објавио Институт за стратешка истраживања Ратне школе Војске САД. Ту се констатује да америчке оружане снаге имају под својим „надзором“ више од 60 одсто нафтоносних региона планете.

 

У томе би ваљало и потражити разлог за нервозу САД и одговоре на питање зашто Американци, на пример, упорно заговарају неке велике гасне пројекте.

 

САД у Европи годинама форсирају гасовод “Набуко” како би усмерили каспијски гас према Европи, иако знају да су руске компаније одавно начиниле дугорочне уговоре и „закупиле“ највећи део количина гаса из тог региона.

 

Гас – спона која везује државе

 

Гас се транспортује највећим делом фиксираним гасоводима, па су земље произвођачи и земље потрошачи гаса чвршће међусобно повезане.

 

Технологија за претварање природног гаса у течно стање и обратно веома је, међутим, скупа, а производња гаса из уљних шкриљаца засада изазива многа еколошка оспоравања, међу којима је и угрожавање подземним изворишта воде. Те околности дају Русији озбиљну економску и геополитичку предност.

 

Постојећи систем билатералних уговора које су европске земље због гаса потписале са Русијом полако нарушава јединство не само ЕУ, него и НАТО.

 

У условима економске кризе европске државе све очигледније излазе у сусрет Русији по разним питањима, јер решавање својих енергетских проблема виде управо у гасу, који ће стизати руским гасоводима „Северни ток“ и „Јужни ток“. То сучељавање најбоље се сагледава кроз два гасоводна пројекта „Набуко” и „Јужни ток”.

 

Неизвестан „Набуко“

 

Немачка енергетска компанија РWЕ разматра могућност да се повуче из пројекта изградње гасовода „Набуко“, мађарска нафтна компанија МОЛ недавно је саопштила да жели да прода своје акције. И Бугарска је недавно изразила негативан став према гасоводу “Набуко”, а убрзо је стигла и додатна мотивисаност за приступање “Јужном току”.

 

Крак Јужног тока кроз Републику Српску и Србију

 

Владимир Путин, председник Русије, подржао је 21. јуна изградњу крака гасовода “Јужни ток” кроз Републику Српску. Леонид Чугунов, новоименовани шеф „Јужног тока“ за Србију, недавно је изјавио да је завршена припрема студије изводљивости и потврдио да ће се одлука донети у новембру.

 

Маршрута проласка Јужног тока кроз Србију је дефинисана. Гасовод ће прећи границу Бугарске и Србије у рејону Зајечара, а изаћи ће из Србије према Мађарској – код Суботице. Међутим, и даље је у игри опција да крак гасовода уместо кроз Мађарску пролази кроз Хрватску.

 

 

(Танјуг)