Pročitaj mi članak
Немачка канцеларка планира да током септембра у Београд пошаље тим најповерљивијих људи са задатком да новом српском руководству и јавности без околишања кажу шта се од Србије очекује на њеном путу за ЕУ, сазнаје Нови магазин.
Берлин пажљиво посматра потезе нових власти у Београду и још није сигуран какву ће политику Николић и Дачић водити према Косову, које је за Немачку и даље питање број један. Због тога канцеларка Ангела Меркел планира да током септембра у српску престоницу пошаље трочлану делегацију својих људи од највећег поверења који ће имати задатак да руководству и јавности јасно предоче шта је оно што је неопходно учинити да би се направио корак напред у европским интеграцијама, сазнаје Нови магазин.
Саговорници из Берлина за Нови магазин подвлаче да је циљ да се јасно и гласно каже оно што се у Београду већ зна, а што је прошлог лета већ отворила канцеларка Ангела Меркел, а све како би се избегле било какве закулисне радње и коначно почело играти отворених карата.
Франц Лотар Алтман, немачки експерт за Балкан, објашњава да се напред може кренути тек када свака заинтересована страна зна шта се од ње очекује. “Наравно, Косово је кључ. Од Србије нико неће тражити да призна Косово, али мора бити договора о коегзистенцији. Косово би требало да постане члан УН. Политика ‘и ЕУ и Косово’ мора бити редефинисана. Оно што Београд сад покушава да уради са фуснотом добро је и у Берлину је то позитивно оцењено. И, наравно, размонтирање паралелних структура на северу биће кључно. Тражиће се престанак финансирања. Нормално је да људима на северу Косова који примају дупле плате није у интересу да се ситуација смири јер размишљају: ‘Зашто бих се одрекао тог додатног новца’. То ће бити кључ“, објашњава Алтман.
Поправљени Ахтисаријев план
Оно што Србија може да очекује јесте нека врста поправљеног Ахтисаријевог плана за север који би остао у саставу Косова и где ова врста паралелног финансирања и паралелним службама безбедности не би била могућа.
Надлежни у Берлину за сада детаљно ослушкују све потезе који долазе из Београда, али извори Новог магазина се слажу да је још рано да би се дала нека оцена. Берлин ће чекати да види када ће Београд предложити наставак преговора са Приштином, у каквом формату ће бити преговори, које ће се теме отварати, али желеће и да се увери да су спроведене све до сада донете одлуке. За сада у Берлину наглашавају да је било доста реторике и да се сада очекују и конкретни кораци.
Посете Александра Вучића и Ивице Дачића Берлину одмах по формирању владе немачким саговорницима представљају знак да је Београд постао свестан да је Немачка кључни играч – и у позитивном и у негативном смислу.
С друге стране, они напомињу и да је у Београду сазрело становиште да је Берлин веома заинтересован за Србију јер у њој виде најважнију земљу региона.
Брисел спрема платформу
Брисел прави документ под радним насловом “Платформа нормализације односа између Косова и Србије”. Тачију је показана радна верзија, а најновију верзију добиће почетком септембра, као и српски премијер Дачић, сазнаје Агрон Бајрами.
На Косову се већ припрема терен за подизање нивоа техничког дијалога Приштине и Београда на нови, политички. Још прошлог пролећа, када су у Бриселу уз посредовање Роберта Купера Едита Тахири и Борислав Стефановић сели за сто и започели “технички” дијалог, у западним центрима моћи се говорило да је тај процес предигра за онај важнији, који ће доћи касније. Међу западним земљама које су признале независност Косова превладало је уверење да разговоре треба почети “лакшим” темама, да би се временом дошло до тежих питања, од којих је најтеже – север Косова.
Последњих недеља у Приштини су процуриле информације о томе шта се, у ствари, очекује од новог дијалога. Озбиљна штампа тврди да је висока представница ЕУ за спољну политику Кетрин Ештон премијеру Косова Хашиму Тачију већ показала план како ће се ићи даље у ономе што се зове “платформа нормализације односа између Косова и Србије”.
Носиоци овог процеса биће премијери Тачи и Ивица Дачић, основ плана је да Приштина пристане на нове концесије северу Косова, у замену за интеграцију севера у Косово и ефективно одустајање Србије од севера. Од Србије се очекује пристанак да са Косовом има исти однос као што су имале Источна и Западна Немачка.
Према информацијама објављеним прво у листу Коха диторе почетком августа, међу концесијама на које би косовска страна морала да буде спремна јесте повећање броја српских посланика у парламенту Косова да би се укључили и представници Срба са севера, и легализовање Савеза општина севера као неке врсте парламента за север. Политичка платформа се, према тим изворима, заокружује именовањем четири званичника на северу који би “покривали” – полицију, културу, образовање и вере, економски развој и инфраструктуру. Они би ефективно радили као министри, само што неће бити део Владе Косова, већ самостални координатори пројеката за север.
Напокон, очекује се и општа амнестија за мање прекршаје и неплаћање електричне енергије, такса и комуналија.
Тај ниво аутономије за север Косова, према интерпретацији дипломатских извора у Приштини, могуће је упаковати тако да косовским Албанцима изгледа као део Ахтисаријевог плана, а косовским Србима са додатком “плус” као већи ниво аутономије него што је до сада нуђено.
Када почетком септембра Тачи и Дачић добију нову верзију платформе очекује се почетак новог круга дијалога у октобру, када би се могао и десити њихов први сусрет.
(.vesti-online.com)
