Pročitaj mi članakPravoslavni vernici u četvrtak 21. novembra slave Sabor svetog Arhangela Mihaila, u narodu poznatog kao Aranđelovdan. Ovaj praznik je treća najučestalija slava u srpskom narodu.
Аранђеловдан је обележен црвеним словом у црквеном календару, што подсећа да је дан посвећен молитви, богослужењу и смирењу, те да се свакодневне обавезе подређују литургијском ритму. У дому то значи тиши говор, избегавање свађе, обустављање непотребних послова и посвећеност заједничком оброку који је продужетак молитве, а не циљ сам по себи. Црвено слово је, дакле, знак пажње: према Богу, према ближњима и према сопственој савести.
Према црквеном предању, Свети Архангел Михаило први је ступио у борбу са злим духом и то име по тумачењу означава оног који је као Бог. На грчком језику реч „архи“ значи главни, први, а „ангелос“ весник, анђео. Архангел Михаило је на икони представљен као борац, са мачем или копљем у руци.
Архангел Михаило сматра се вођом небеске војске, борцем против таме, али и чуварем сваке породице која га слави. Иако се Аранђеловдан традиционално обележава вековима, поједина предања и обичаји и данас интригирају вернике посебно уврежено веровање да се баш на овај дан “отварају небеске капије” и да молитве брже бивају услишене.
У народном предању, Архангел Михаило је најближи Божији ратник, заштитник доброте и правде. Сматра се да: штити дом од несреће, доноси снагу породици која га слави, чува од болести и невоље, “пресеца” оно што је лоше и отвара пут новој енергији
Многи верују да славска свећа на Аранђеловдан гори “другачијим пламеном” као симбол да се у кућу уноси светлост и мир.
Аранђеловдан се обележава у јесен, а према предању, светитељ је добио бригу о јесењим и зимским данима, периоду хладноће и тешкоћа. Народ прича да у то време Архангел Михаило обилази свет обучен као просјак, како би укорио невернике и помогао онима у невољи.
Шта не треба радити на Аранђеловдан
По народном веровању, на Аранђеловдан се треба клонити: свађа и ружних речи, доношења великих одлука у љутњи, оговарања и започињања послова из нервозе.
Каже се да све што се ради на овај дан “оставља траг” до краја године. Нагласак је на помирењу, разумевању и неговању међусобног поштовања.
Традиционално се верује да се на овај празник не раде напорни послови попут сечења дрва, шивења, копања или било каквих радова који захтевају физички напор. Дан је намењен одмору, молитви и духовној тишини.
У духу хришћанске љубави, многи на Аранђеловдан помажу сиромашнима и онима у невољи. Даривање хране, одеће или новца сматра се посебним благословом. Верује се да добро дело на овај дан доноси духовну награду и заштиту Архангела Михаила.
Зашто људи верују да је Аранђеловдан дан када долазе преокрети
Многи који славе ову славу тврде да се баш око 21. новембра дешавају важне промене помирења, нове прилике, изненадна решења проблема. Верници то повезују са архангеловском енергијом и заштитом.
Било да сте верник или само поштујете традицију, Аранђеловдан остаје један од најлепших датума у српском календару дан у којем породица, светлост и мир имају посебно место.
Обичаји и славска трпеза
Аранђеловдан је познат по свечаним обичајима који се преносе генерацијама. Најважнији део обреда су паљење славске свеће, која симболизује Божју светлост и присуство Архангела Михаила и ломљење славског колача, који представља јединство породице, благослов и заједништво.
Храна на трпези зависи од тога да ли празник пада у време поста. Ако је дан посни, припремају се јела од рибе, поврћа и посни колачи. У данима ван поста трпеза је богатија и укључује месо, печење и традиционалне славске ђаконије.
Молитва и породично окупљање
Икона Светог Архангела Михаила заузима почасно место у дому током празника. Пред њом се пале свеће, изговарају молитве и изражава захвалност за благостање у породици. Аранђеловдан је и време када се људи окупљају, заједно ручају и деле радост и мир празника. То је дан када се породица повезује у вери и љубави.
