YOU TUBE POGLAVLJA:

Prijavu su podneli Nemanja Đurić, viši sudijski saradnik Višeg suda u Beogradu i kandidat za narodnog poslanika, te advokati Vladan Mančić i Stanko Fuštar, takođe kandidati iste liste. Osnov sumnje koji iznose jeste krivično delo zloupotrebe službenog položaja u produženom trajanju, koje se goni po službenoj dužnosti. Po njihovim navodima, sporne odluke u nizu predmeta nisu posledica različitog pravnog tumačenja, već svesnog korišćenja službenih ovlašćenja radi pogodovanja okrivljenima — blaže kazne, povoljnije pravne kvalifikacije, u jednom slučaju i odustajanje od gonjenja drugih osumnjičenih.

Podnošenje prijave, kako su i sami istakli, ne znači utvrđenu krivičnu odgovornost. Očekuju nezavisno, nepristrasno i bez odlaganja ispitivanje. Ta napomena nije ukras: ona je mera odgovornosti prema javnosti. Ali jednako je važna i druga strana teže: u pojedinim predmetima povredu zakona u korist okrivljenih već je utvrdio Vrhovni sud. Loptica je sada kod TOK-a.

Ko su podnosioci i šta su javno rekli

Nemanja Đurić je na konferenciji istakao da u okviru instituta sporazuma o priznanju krivičnog dela tužilac može da zatraži blaže sankcionisanje zbog priznanja, ali ne može predložiti kaznu ispod zakonom propisanog minimuma. S obzirom na broj ovakvih predmeta, kako je rekao, otvara se pitanje „i o potencijalnoj direktnoj zloupotrebi službenog položaja i postojanju korupcije u vrhu VJT Beograd“.

Stanko Fuštar je naglasio da prijavu ne podnose samo kao kandidati, nego kao advokati i ljudi iz pravosuđa i kao savesni građani koji imaju dužnost da obaveste organe. Njemu je kao pravniku, kako je rekao, „porazna i gotovo neverovatna“ činjenica da postoje osnovi sumnje da je glavni tužilac VJT izvršio krivično delo zloupotrebom funkcije.

Vladan Mančić se nada da će organi, pre svega specijalni tužilac za organizovani kriminal i vrhovna javna tužiteljka, preduzeti sve radnje — da niko neće biti iznad zakona. Pozvao je pravnike i građane, naročito zaposlene u javnim preduzećima i ustanovama, da prijave nepravilnosti, zloupotrebe i krivična dela. Bez prijava i zakonitog rada tužilaštva i policije, kako je istakao, nemoguće je ostvariti ustavni ideal da zakon važi jednako za sve — što je i programski prioritet Studentske liste.

Tri grupe predmeta: šta piše u prijavi

Nova.rs je prenela navode prijave u celosti. Reč je o tri grupe predmeta.

Prva grupa: predmeti Sk. br. 97/23 i Sk. br. 119/23 — nezakonito ublažavanje kazni ranije osuđivanim licima. Zaključeni su sporazumi o priznanju krivičnog dela kojima su okrivljenima dogovorene kazne ispod zakonom propisane granice, iako su prethodno bili osuđivani za isto krivično delo. Nisu poštovana zakonska ograničenja za ublažavanje kazne zbog ranije osuđivanosti. Vrhovni sud je, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti, već utvrdio povredu zakona u korist okrivljenih: odluke Kzz 509/2025 i Kzz 515/2025. Reč je, između ostalog, o presudama Višeg suda u Beogradu Spk. br. 51/23 (sudija Ana Milošević) i Spk. br. 60/23 (sudija Stojan Petrović). Podnosioci traže da se utvrdi ko je odobravao sporne sporazume, ko je bio upoznat sa prethodnom osuđivanošću i ko je, uprkos zakonskim ograničenjima, omogućio zaključivanje.

Druga grupa: predmet Sk. br. 54/22 — 119 komada municije i blaža kvalifikacija. Okrivljeni S. R. teretio se za neovlašćeno držanje 119 komada municije. Prema obaveznom uputstvu Vrhovnog javnog tužilaštva A. br. 308/20 od 5. novembra 2020, navedena količina morala je biti tretirana kao veća količina municije — osnov za gonjenje po članu 348. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika (kazne zatvora od 2 do 12 godina). Umesto toga gonjen je za blaži oblik iz člana 348. stav 1. KZ (kazne od 6 meseci do 5 godina i novčana kazna), pa je usledio sporazum o priznanju i osuda po blažoj kvalifikaciji. Sumnja podnosilaca jeste da je, suprotno obaveznom uputstvu, okrivljenom omogućen znatno povoljniji položaj.

Treća grupa: predmet Sk. br. 60/23 — ponovno podnošenje odbačenog sporazuma drugom sudiji i odustanak od gonjenja. Sa okrivljenom H. M. zaključen je sporazum o priznanju, iako po navodima prijave njeno priznanje nije bilo potkrepljeno raspoloživim dokazima. Jedan sudija Odeljenja za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu prethodno je odbio sporazum zbog nedostatka dokaza. Umesto otklanjanja nedostataka, sporazum je ponovo podnet drugom sudiji istog odeljenja, koji ga je prihvatio. Nakon prihvatanja, VJT Beograd odustao je od krivičnog gonjenja H. B. i H. V., kćerki osuđene, iako su po saznanjima podnosilaca postojali dokazi o njihovom učešću. Otvara se pitanje da li je sporazum korišćen ne samo za pogodovanje licu koje priznaje krivicu, nego i da bi druga lica izbegla gonjenje.

Kontrast koji se ne može prećutati: 119 metaka i inicijativa o „većoj količini“

U javnosti je ostalo i da je Stefanović 2023. godine podneo Ministarstvu pravde inicijativu da se definiše „veća količina oružja i municije“ kao više od 2 komada oružja i više od 60 metaka — u svetlu tragedija u školi „Vladislav Ribnikar“ i Mladenovcu. To je legitiman novinarski kontrast uz navod iz prijave: isti tužilac koji je javno tražio strožu definiciju „veće količine“ sada se tereti da je u konkretnom predmetu sa 119 komada municije okrivljeni gonjen po blažem obliku. Reč je o navodu prijave koji TOK mora da proveri — ne o presudi.

Šta traže od TOK-a

Podnosioci od TOK-a traže da pribavi i detaljno ispita sve navedene predmete, sporazume i sudske odluke; da utvrdi identitet svih javnih tužilaca i drugih službenih lica koja su učestvovala u pripremi, odobravanju i zaključivanju spornih sporazuma, kao i eventualnu saučesničku odgovornost; da proveri pisana i usmena uputstva, saglasnosti i druge oblike uticaja; da ispita da li je na isti ili sličan način postupano i u drugim predmetima VJT Beograd.

Traže i pokretanje finansijske istrage radi provere navoda o imovini stečenoj od strane roditelja prijavljenog, procenjene vrednosti približno 640.000 evra, i eventualne povezanosti sa krivičnim delom. Traže mere radi obezbeđenja dokaza, sprečavanja uticaja na svedoke, razmatranje mera za obezbeđenje prisustva prijavljenog i potrebne radnje pred Visokim savetom tužilaštva. Posebna težina prijave leži u činjenici da je u pojedinim predmetima povredu zakona u korist okrivljenih već utvrdio Vrhovni sud. Sporazum o priznanju jeste zakonit instrument — ali ne sme da postane mehanizam selektivne primene zakona.

Šta je rekao Stefanović

Nenad Stefanović je, u izjavi za Newsmax Balkans koju su 6. novembra 2026. preneli Dnevnik, Novosti i B92, poručio da očekuje da JTOK što pre razmotri prijavu, proveri sve navode i utvrdi relevantne okolnosti i istinu.

„Ne bih javno komentarisao navode prijave, niti u njoj iznete kvalifikacije, za koje sam saznao iz medija, a prema kojima se prijava odnosi na sporazume o priznanju krivičnog dela, potvrđene sudskim presudama“, rekao je Stefanović. Istakao je da će, kao i dosad, poštovati Ustav, zakon i odluke nadležnih institucija. Odgovor je kratak. Negiranja konkretnih navoda — bar u tom javnom nastupu — nije bilo. Čeka se TOK.

Ko je Stefanović i odnos sa odlazećim ministrom pravde Vujićem

Nenad Stefanović rođen je 4. oktobra 1976, prema zvaničnoj biografiji priloženoj uz njegov demanti iz 2023. Po sopstvenom demantiju iz marta 2023. — povodom teksta NIN-a i Danasa koji su ga opisivali kao „partijskog komesara/sekretara u tužilaštvu“ — tvrdi da nikada nije bio član nijedne stranke; da je predsednik strukovnog Udruženja sudija i tužilaca Srbije; da je nakon Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu odbranio specijalistički rad i stekao zvanje specijaliste za suzbijanje terorizma, organizovanog kriminala i korupcije; te da je imao prethodno radno iskustvo pri Ministarstvu zdravlja. Magazin Tabloid tvrdi da je prvo završio višu medicinsku školu i radio kao sanitarni inspektor, pa upisao pravo — navod Tabloida, uz njegovo priznanje iskustva pri Ministarstvu zdravlja.

Ministar pravde Nenad Vujić održao je sastanak sa Stefanovićem u Palati pravde. Stefanović mu je, prema objavi Vujića i Republika.rs, uručio zahvalnicu „za doprinos unapređenju vladavine prava i jačanju pravosudnih profesija“. Vujić se tada sastao i sa predsednikom Višeg suda u Beogradu Draganom Miloševićem. To je zvaničan, nesporan sastanak — slika blizine funkcija na vrhu pravosuđa u vreme odlazećeg Vučićevog režima.

U javnosti su, međutim, izlazile i pojedinosti koje zvanične zahvalnice ne objašnjavaju. Magazin „Tabloid” objavio je tekst u kojem tvrdi da su glavni tužilac VJT Beograd Nenad Stefanović i ministar pravde Nenad Vujić u ljubavnoj vezi; da je Stefanović godinama stanovao kod Vujića i da je bio prijavljen na adresi stanovanja u policiji; da je Vujić 14 godina bio direktor Pravosudne akademije. T„Tabloid” tvrdi i da je Državna revizorska institucija podnela VJT krivičnu prijavu protiv Vujića kao direktora Pravosudne akademije, predlažući i razrešenje, i da je Stefanović „dan nakon podnošenja prijave“ istu odbacio kao neosnovanu. Sve to predstavljamo strogo kao objavljene navode „Tabloida” — ne kao sudski dokazanu činjenicu.

U javno dostupnim izvorima nije pronađen Stefanovićev ni Vujićev demanti ovih konkretnih navoda o ljubavnoj vezi i zajedničkom stanovanju. Stefanović jeste demantovao druge stvari: vezu sa USAID-om i logo na fotografiji sa skupštine USTP od 22. novembra 2018; da je osnovao grupu „Tužioci koji žele da rade“; članstvo u stranci 2023. Ove konkretne navode o vezi sa Vujićem, prema dostupnim javnim izvorima, nikada nije demantovao. Vujić je u političkom kontekstu novembra 2026. odlazeći ministar pravde odlazeće Vučićeve vlasti.

Dvostruki aršin „tradicionalnih vrednosti“

Za vreme režima Aleksandra Vučića na najvišim funkcijama bile su i osobe za koje se javno zna, ili za koje su u javnosti iznošene tvrdnje, da su u istopolnim zajednicama — dok se vlast predstavljala kao čuvar „tradicionalnih vrednosti“. Ana Brnabić je godinama bila predsednica Vlade Srbije — najviša izvršna funkcija posle predsednika — javno u istopolnoj zajednici sa partnerkom Milicom Đurđić. To nije sumnja; to je javno poznata činjenica.

Objavljeni navodi Tabloida o Stefanoviću i Vujiću ostaju javno iznete tvrdnje, ne potvrđena činjenica. Kritika ovde ne ide na orijentaciju kao takvu — ide na dvostruki aršin odlazeće SNS-SPS vlasti, pogodovanje i odsustvo demantija tamo gde je za druge teme bio brz i glasan.

Zaključak: niko nije iznad zakona — pa ni glavni tužilac

Sporazum o priznanju krivičnog dela je zakonit instrument. Ali kada Vrhovni sud utvrdi povredu zakona u korist okrivljenih, kada se u prijavi navode kazne ispod zakonskog minimuma za ranije osuđivane, blaža kvalifikacija za 119 komada municije suprotno obaveznom uputstvu, i ponovno podnošenje odbijenog sporazuma drugom sudiji uz odustanak od gonjenja drugih lica — onda TOK nema pravo na ćutanje.

Podnošenje prijave nije presuda. To su i sami podnosioci rekli. Ali odsustvo provere bilo bi novo pogodovanje — ovoga puta glavnom tužiocu najvećeg tužilaštva u zemlji. Loptica je kod TOK-a i vrhovne javne tužiteljke. Nemoguće je ostvariti ustavni ideal da zakon važi jednako za sve ako glavni tužilac ostane iznad zakona.

Srbin.info će pratiti da li će se navodi ispitivati bez odlaganja — ili će predmet utonuti u tišinu kojom se štiti vrh.

Izvori: Insajder (6.11.2026); Nova.rs; Dnevnik / Tanjug; Novosti; B92; Magazin Tabloid; Republika.rs (sastanak Vujić–Stefanović); Telegraf / Tanjug (inicijativa o municiji 2023; demanti 14.3.2023).

Izvor: Srbin.info
Autor: Dejan Petar Zlatanović