Pročitaj mi članakŽrtvovali smo više od osam meseci života zarad borbe za bolje sutra. Nismo razmišljali o tome kako ćemo završiti fakultete, kako će naš život izgledati – dali smo svaki atom snage za ovu borbu. Uprave fakulteta su na našu, sada možda i od stvarnosti odvojenu, istrajnost, počele da odgovaraju izbacivanjem sa fakulteta.
Први су на удару били студенти ВИШЕР-а – у раним јутарњим часовима избачени су са свог факултета, ствари су им још увек заплењене, све зарад одржавања испитних рокова. Талас је кренуо да се шири. Следећи су били студенти Филолошког факултета, затим Високе здравствене школе, а на крају ће студенти свих факултета, највероватније, завршити исто.
Сви ће бити избачени на улицу. Заборавиће се да смо пре само неколико месеци стајали раме уз раме са професорима, деканима, ректором – на сваком протесту, уз илузију заједничке борбе. Међутим, заједничке борбе никада није ни било, драге колеге. Наставно-научна већа су, након пар месеци репресије и тзв. „удара по џепу“, одлучила да прикривено окрену леђа својим студентима.
За почетак су наметнули надокнаду наставе коју ниједан пленум није подржао. Затим су уследили испитни рокови, а – како су показале поједине управе – никакав проблем им не представља да студенте избаце из зграде факултета, али и да почну са омаловажавањем целокупног покрета, ширењем дискурса да су студенти све испрљали, да је у блокади петоро, шесторо људи на сваком факултету.
Нису имали довољно људскости да нам нож у леђа забоду у марту или априлу, како би се студенти барем донекле припремили за наметнут завршетак академске године. Нису могли ни за толико да нам изађу у сусрет – спаковали су шест испитних рокова у период од два месеца. Па ко жив, ко мртав.
Показали су да их академска заједница – која наводно постоји због студената – уопште не интересује. Није их брига колико ће се људи вратити у своје родне градове јер немају финансијска средства да плаћају и станарину и школарину на факултету. Просто их не интересује.
Ипак, нико неће изаћи – ни ректор Ђокић, који је за све наведено заслужан, а који се и даље крије иза завесе наводне подршке – да јавно каже да су нас издали. Да су пустили децу да сама све одраде, да се изборе са овим режимом, а да су ту борбу сами кренули да гасе својим поступцима.
Ако борба престане наредних месеци, за то неће бити заслужни ни Вучић ни СНС – за то ће бити заслужан наш Универзитет, наши декани, који су поклекли под првим претњама. Доказали су да немају кичму и да једино гледају лични интерес.
Нека Вучић влада довека – живео Универзитет!
Ауторка је студенткиња ФПН-а и новинарка Данаса.
