Прочитај ми чланакНаредни студентски протест заказан је за 28. децембар, а сврха окупљања широм Србије биће прикупљање потписа за захтев за расписивање ванредних избора и ради умрежавања студената и грађана које ће помоћи у кампањи и изборном дану.
Студенти су позив на овај протест објавили уз натпис “време је за укључивање и повезивање, јер само заједно расписујемо победу”.
У наредним данима појавила се информација да ће тог дана студенти прикупљати потписе за расписивање ванредних избора, што је касније и потврђено.
Како је студенткиња Електротехничког факултета Анђела Продановић рекла за Н1, идеја иза тог протеста јесте да акцију “студент у сваком селу” прошире по целој Србији у неком тренутку.
“У скоро свим општинама на више локација налазиће се штандови где ће бити студенти и где ће грађани моћи да приђу и оставе свој потпис, али и контакте”, рекла је она.
То је битно, како је истакла, да би се студенти повезали са грађанима, упознали и заједно учествовали у даљој борби.
Ипак, нагласила је и да ће те потписе грађани оставити за захтев за расписивање ванредних парламентарних избора.
„Тај сам чин потписивања није толико важан због самог пребројавања, него зато што морамо да се боље умрежимо… Једини начин да добијемо изборне услове е да имамо што бољу контролу и што бољи теренску кампању. За то нису довољни само студенти, потребан је сваки појединац, да се свако пријави да буде контролор на тим изборима и да заједно издејствујемо победу коју дуго чекамо“, рекла је студенткиња ЕТФ-а.
Грухоњић: Кључно енергију протеста преточити у грађанско деловање
Ванредни професор на Филозофском факултету у Новом Саду Динко Грухоњић за Данас каже да најава прикупљања потписа има пре свега политичко-симболички и мобилизациони значај.
“Наиме, јасно је да режим неће расписати изборе зато што је предат одређени број потписа, нити зато што је испоштована нека процедурална форма. Режим, неће расписати изборе јер непрестано мере сопствени рејтинг и непрестано изнова схватају да им рејтинг опада и да не могу да поврате политички легитимитет”, каже Грухоњић.
Ипак, додаје, изборе ће морати да распише под притиском који се појачава.
“Овај потез студената јесте важан јер показује да њихов покрет свесно излази из искључиво протестне логике и улази у поље артикулације конкретних политичких захтева, уз покушај да се ти захтеви вежу за ширу друштвену подршку”, наводи наш саговорник.
Говорећи о умрежавању студената са грађанима, Грухоњић тврди да то јесте најважнији аспект, јер је, сматра он, кључно да се енергија протеста преточи у инфраструктуру грађанског деловања.
“Контрола изборног процеса је у овом тренутку најконкретнији и најреалнији начин за то. Пријављивање људи за контролу избора значи стварање мреже поверења, солидарности и политичке писмености, што је нешто што у Србији систематски недостаје”, појашњава саговорник Данаса.
Као посебно важно он истиче и покретање кампање од врата до врата, које у Србији, каже, реално није било четврт века.
“То је јасан знак да се покрет свесно удаљава од логике масовног али повременог окупљања и да прелази на дуготрајнији и политички зрелији облик деловања”, каже Грухоњић.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Наш саговорник тврди да директан разговор студената са грађанима разбија медијску блокаду, излази из „балона друштвених мрежа“ и враћа политику у свакодневни живот, тамо где она у Србији годинама систематски изостаје.
Све у свему, истиче Грухоњић, потписи су порука, кампања од врата до врата је организација, а контрола избора је моћ.
“Управо у тој комбинацији лежи разлика између симболичког протеста, и покрета који има потенцијал да произведе стварну политичку промену”, закључује саговорник Данаса.
Кораћ: Студенти схватили да мирне шетње неће сменити власт
Професор у пензији Филозофског факултета у Београду Жарко Кораћ за Данас каже да је студентски покрет прешао дуг пут од тврдњи да се не баве политиком, иако је то, додаје, било политички од самог почетка, до скупљања потписа за ванредне изборе.
“Очигледно су схватили да само мирне шетње неће довести до смене власти”, каже наш саговорник.
Упркос константном ограђивању студената од опозиционих партија, Кораћ се нада се да је следећи корак сарадња студената са опозицијом у неком облику, јер је додаје, ово тачка у којој апсолутно морају међусобно да сарађују.
На питање да ли се таква сарадња може очекивати и да ли студенти могу изнети контролу изборног процеса само уз грађане, без партија, Кораћ одговара да без политичких странака и њиховог искуства у контроли припреме и гласања на дан избора, студентски покрет поставља питање своје жеље да се на изборима смени власт.
“Присуствујемо признању студентског покрета да морају да коригују неке своје почетне ставове, што је добро”, закључује саговорник Данаса.
