Pročitaj mi članakU poslednjih nekoliko meseci svedoci smo oštre represije nad studentima u blokadi koji protestuju i građanima koji ih podržavaju, a koju putem plaćenih batinaša, Žandarmerije, pripadnika svih policijskih snaga, sprovodi režim, u čije ime ih hapse, prebijaju, muče, zatvaraju. Uprkos sili koja ih agresivno i kontinuirano napada, u pokušaju da ih zaustavi u daljoj borbi, studenti ne odustaju. Žrtva koju polaže je, kako su više puta naveli, za sve njihove kolege i za građane cele Srbije za koje se bore i od kojih neće odustati. Bogdan, Sonja, Luka, Ana, Andrej samo su neka od imena koja ćemo zapamtiti...
Студенти, који су својом храброшћу, упорношћу, незаустављивом вољом, снагом, идеалима ујединили готово целу земљу, а привукли пажњу читавог света, расплакали су нас, али и ојачали и учинили поносним.
Они су ти којима је најтеже и који трпе последице најјачих физичких, али и емотивних и пропагандних удараца власти, али и даље, несаломиви, корачају напред.
Богдан у ланцима
У протеклој недељи јавност је била шокирана и згрожена фотографијама студента Факултета техничких наука у Новом Саду Богдана Јовичића, ког је полиција са везаним ногама довела на сахрану оцу.
Наиме, Богдан је средином августа притворен после демолирања просторија Српске напредне странке у овом граду, када му је одређен притвор у трајању од 30 дана. Међутим, након истека ове казне, суд му је продужио притвор за још месец дана, после чега је Богдан отпочео штрајк глађу.
Убрзо му се здравствено стање погоршало због чега је прошле недеље пребачен у болницу Окружног затвора у Београду.
У међувремену су у јавност доспеле фотографије на којима се јасно види да је Богдан на сахрану оцу, који је преминуо почетком септембра, одведен са ланцима на ногама, попут окорелог криминалца.
У писму које је написао након што је сазнао да му је продужен притвор изјавио је да је спреман да се за правду бори својим животом.
Соња и бахати возач
Иако су студентски протести од почетка били мирни, повремени инциденти и напади дешавали су се свакодневно, а онда је уследио први, који је одјекнуо широм земље.
Почетком године, 16. јануара, студенткињу Соњу Поњавић из Краљева, прегазио је бахати возач током блокаде Рузвелтове и Улице краљице Марије у Београду и то на самом почетку одавања поште страдалима у Новом Саду.
Док је са колегама стајала на тротоару наишао је аутомобил, који је у пуној брзини прешао преко ивичњака и ударио у Соњу, која се убрзо нашла на крову возила, а затим прелетела и ударила о асфалт, задобивши тешке повреде главе и унутрашње крварење.
Први пут после претрпљених тешких повреда Соња се појавила 15. фебруара на улицама Краљева да поздрави и подржи своје колеге, који су из тог града пешке кретали за Крагујевац на протест „Сретнимо се на Сретење”.
Лука везан за болнички кревет
На највећем протесту који је одржан у протеклих 10 месеци, 28. јуна на Видовдан, велики број студената, али и грађана који су се окупили, приведени су, а многи су претрпели повреде као последице полицијске бруталности. Међу њима је био и Лука Михајловић (21), студент Факултета техничких наука у Новом Саду, ког је Жандармерија тукла наневши му тешке телесне повреде, након којих је смештен у болницу, али тек пошто су га готово седам сати држали у полицијској станици.
У болници је хитно оперисан, након чега је сазнао да му је одређен притвор у трајању од 30 дана, али и да је за њим, који је непрестано био под надзором полиције, расписана – потерница.
Непосредно након што је оперисан, Лукин колега са факултета Новак Симин, испричао је да су Луки на протесту нанели тешке телесне повреде, да има сломљену горњу вилицу, нос, јагодичну кост, напрслу чеону кост, има и повреде очне дупље.
Да овде није крај злостављању, јавност је сазнала 10 дана касније, када су чланови његове породице изјавили да су му полицијски службеници одузели мобилни телефон, а затим га лисицама везали за болнички кревет, уз образложење да „чекају даља овлашћења“.
Ани су сломили вилицу
Крајем јануара ове године у Новом Саду догодила су се два напада на студенте након којих је неколико њих завршило у Клиничком центру Војводине. Међу повређенима је била и студенткиња Академије уметности Ана В, која је задобила тешку повреду вилице.
Први напад догодио се када су момак и девојка са Медицинског факултета у Новом Саду залепили налепницу на канту за смеће испред просторија СНС-а, након чега су четворица мушкараца изашла из просторија напредњака са бејзбол палицама и почела да их даве.
Други напад догодио се убрзо потом када су, према речима нападнутих студената, два иста мушкарца уз још двојицу и бејзбол палице, напали другу групу студената у близини основне школе „Петефи Шандор”. Том приликом су студенткињи Ани нанете тешке телесне повреде. Њу су шутирали и ударали палицама.
Први пут, након тог напада, Ана је говорила јавно, крајем маја ове године, на протесту против фемицида, који су у Новом Саду организовали Зборови грађана.
„Ја данас не говорим тихо, иако ми је у јануару поломљена вилица. Ово је први пут да држим говор на неком јавном скупу. Данас говорим гласно. Могу вам сломити кости, али никад неће сломити оно што стоји усправно – достојанство. Ово није борба само за нас, ово је борба за девојчицу, за мајку која се стиди својих модрица. Порука вечерас гласи – доста је било ћутања. Ми смо већ почеле и нећемо стати јер жене ће спасити свет“, поручила је Ана окупљенима.
Андреј, симбол пркоса и храбрости
Студент Електротехничког факултета Универзитета у Београду Андреј Танко, кога је цела Србија упамтила по смиреном погледу упркос бахатом провокатору који га је провоцирао на блокадама, приведен је крајем августа ове године због наводног напада на службено лице у вршењу службене дужности.
Дан када је требало да полаже последњи испит, Андреј је провео у притвору.
Андреј је, иначе, постао један од симбола студентских протеста након што је показао став, 11. децембра прошле године, у односу „очи у очи“ са провокатором који му се уносио у лице. Андреј га је, међутим, „са висине“ гледао не трепћући, демонстрирајући на тај начин смиреност, али и пркос и снагу која струји студентским протестима од самог почетка, са којом су и кренули у борбу за правду, од које неће одустати.
Поменути студенти су, нажалост, само нека од имена за која знамо, а током протеклих 10 месеци, младе људе широм Србије насумично су тукли и привођили на протестима испред факултета, на трговима, улицама, што се видело на бројним снимцима, али до данас нисмо сазнали све њихове идентитете. Ипак, оно што је познато, је да их има далеко више него што је забележено и да су у овој борби солидарни, јединствени, снажни и непопустљиви.
Током лета најављивали су врућу јесен, коју смо већ осетили, а њихови планови не односе се само на будуће протесте, већ и на нове блокаде и акције које ће до краја пробудити Србију.
