Када власт Александра Вучића у Србији каже да је јавни дуг под контролом јер износи око 44 одсто БДП-а, она прећуткује кључну ствар: тај БДП није исти статистички појам као 2012. године, нити је његов раст чист реални раст економије. Данашњи БДП је увећан новом методологијом, укључивањем ширег обухвата економије, па и процена илегалних активности, али и инфлацијом која подиже номиналну вредност производње. Када се то очисти, реални терет јавног дуга Србије није око 44 одсто, већ приближно 81,5 одсто БДП-а.
Шта власт каже, а шта прећуткује
Званична слика изгледа овако: јавни дуг Србије је на крају марта 2026. износио 39,35 милијарди евра, односно 41,7 одсто БДП-а. После априлске емисије обвезница и откупа дела старог дуга, процењени јавни дуг Србије у мају 2026. достиже око 41,48 милијарди евра, што би по званичној логици било око 44 одсто БДП-а. (Н1 Инфо РС)
На први поглед, власт може да каже: „Дуг није висок, испод је 50 одсто БДП-а, ситуација је стабилна.“
Али та тврдња је непотпуна. Она почива на томе да се јавни дуг дели са данашњим номиналним БДП-ом, који је у међувремену увећан на више начина:
- новом методологијом обрачуна БДП-а;
- ширим статистичким обухватом економије;
- укључивањем процена нелегалних активности;
- инфлацијом, која подиже номинални БДП;
- валутним ефектима и растом цена у текућим доларима/еврима.
Зато званични однос дуга и БДП-а не показује пуну тежину задужености. Он показује однос дуга према статистички проширеном и номинално надуваном БДП-у.
Прва ставка: БДП Србије се после 2012. више не рачуна исто
Србија је 2014. године прешла на европску методологију националних рачуна ЕСА 2010. То је исти методолошки оквир који је у Европској унији почео да се примењује од септембра 2014. године. Евростат наводи да је ЕСА 2010 европски систем националних и регионалних рачуна, усклађен са међународним системом националних рачуна СНА 2008. (Еуропеан Цоммиссион)
Влада Србије је 3. октобра 2014. саопштила да је Републички завод за статистику започео примену ЕСА 2010 и да су ревидирани подаци за период 1997–2012, као и да су први пут обрачунати подаци за 1995. и 1996. годину. Другим речима, није промењен само будући обрачун, већ је накнадно прерачуната и прошлост. (Влада Србије)
То је важна чињеница: када се данас пореди 2026. са 2012, не пореде се само две економске године. Поређење је већ прошло кроз статистичку ревизију.
Шта је нова методологија додала БДП-у
Према документу Републичког завода за статистику из 2014, ревизија БДП-а имала је две компоненте: једну концептуалну, односно методолошку, и другу која се односила на промене у статистичким изворима и процедурама. Као најважнија концептуална промена наведено је другачије третирање истраживања и развоја, док су међу статистичким променама наведени потпунији обухват БДП-а, расподела ФИСИМ-а по институционалним секторима и укључивање илегалних активности у обрачун БДП-а. (Статистичке публикације)
У истом документу наведено је да су све те промене у целој временској серији повећале ниво БДП-а у просеку за око 7 одсто, од чега је приближно 1 процентни поен био директно условљен методолошким решењима ЕСА 2010. (Статистичке публикације)
То значи: ако је неки БДП пре ревизије био 100, после ревизије је у просеку постао око 107.
Држава није због тога произвела 7 одсто више робе, хране, машина, путева, услуга или технологије. Променио се начин мерења.
Илегалне активности у БДП-у
Ово је најосетљивији део приче.
У оквиру европске методологије, национални рачуни настоје да обухвате економску активност без обзира на то да ли је она формална, неформална или, у одређеним категоријама, незаконита. Италијански ИСТАТ, објашњавајући ЕСА 2010, наводи да се у националне рачуне укључују и процене незаконитих активности као што су наркотика, проституција и шверц алкохола и дувана, у складу са смерницама Евростата. (истат.ит)
За Србију је у документацији РЗС-а изричито наведено да је једна од значајних промена било увођење илегалних активности у обрачун БДП-а. (Статистичке публикације)
То не значи да се тиме те активности легализују. Али значи да се статистички урачунавају у укупну економску активност. За политичку употребу, то је веома важно: што је БДП већи, однос јавног дуга према БДП-у изгледа мањи.
Истраживање и развој: трошак постаје инвестиција
Друга важна промена односи се на истраживање и развој.
По ЕСА 2010, расходи за истраживање и развој третирају се као капитална формација, односно као инвестиција. Евростат је посебно објавио приручник о мерењу истраживања и развоја у ЕСА 2010, управо зато што та промена има последице по националне рачуне. (Публицатионс Оффице оф тхе ЕУ)
У пракси, то значи да се део онога што је раније било третирано као текући трошак сада рачуна као стварање имовине. То подиже инвестиције и БДП.
Поново: није спорно да се таква методологија користи у Европи. Спорно је када власт користи тако проширени БДП да би политички представила дуг као мањи, а да јавности не објасни да је сам БДП методолошки повећан.
Друга ставка: инфлација подиже номинални БДП
БДП може да расте на два начина.
Може да расте зато што економија стварно производи више робе и услуга. То је реални раст.
Али може да расте и зато што су цене више. То је номинални раст.
Ако се произведе иста количина робе, али цене порасту 20 одсто, номинални БДП расте 20 одсто, иако стварна производња није порасла. Зато се мора разликовати:
| Показатељ | Шта показује | Да ли га инфлација повећава? |
|---|---|---|
| Номинални БДП | вредност производње у текућим ценама | Да |
| Реални БДП | производњу очишћену од инфлације | Не директно |
| Дуг / номинални БДП | званични однос дуга и БДП-а | Да, може изгледати мањи |
Када инфлација подигне цене, она подиже номинални БДП. Ако јавни дуг не расте истим темпом као номинални БДП, однос дуга и БДП-а статистички пада, чак и ако држава није вратила дуг.
Пример:
| Стање | Јавни дуг | Номинални БДП | Дуг / БДП |
|---|---|---|---|
| Пре инфлације | 40 млрд € | 80 млрд € | 50% |
| После инфлације | 40 млрд € | 100 млрд € | 40% |
У овом примеру држава није вратила ни евро дуга. Али однос дуга и БДП-а је пао са 50 на 40 одсто.
То је суштина механизма: инфлација може да улепша фискалну слику.
Колико је номинални БДП Србије порастао од 2012?
Према подацима које Wорлдометер преноси на основу ММФ-а, номинални БДП Србије 2012. износио је око 45,11 милијарди долара, док је за 2026. пројектован на 112,03 милијарде долара. (Wорлдометер)
То значи да је номинални БДП порастао за:
148,4 одсто
Рачуница:
112,03 / 45,11 = 2,484
Дакле, номинално, БДП је 2026. око 2,48 пута већи него 2012.
Али то није реална слика економске снаге.
Колико је реално порасла економија?
Према истој табели, реални БДП Србије, очишћен од инфлације, износио је 41,33 милијарде долара 2012, а 56,49 милијарди долара 2024. За 2025. и 2026. користе се наведене стопе реалног раста од 2,0 одсто и 2,8 одсто, што даје процењени реални БДП за 2026. од око 59,24 милијарде долара. (Wорлдометер)
То значи да је реални БДП порастао за:
око 43,3 одсто
Рачуница:
59,24 / 41,33 = 1,433
Дакле, стварна економска производња није порасла 148 одсто, него око 43 одсто.
То је огромна разлика.
Табела: номинални раст против реалног раста
| Показатељ | 2012 | 2026 | Раст |
|---|---|---|---|
| Номинални БДП | 45,11 млрд $ | 112,03 млрд $ | +148,4% |
| Реални БДП | 41,33 млрд $ | око 59,24 млрд $ | +43,3% |
| Разлика између номиналног и реалног раста | — | — | око 105 процентних поена |
Ова табела руши главни пропагандни трик.
Србија на папиру изгледа као економија која је од 2012. до 2026. порасла скоро два и по пута. Али када се избаци инфлаторни ефекат, реални раст је много скромнији: око 43 одсто.
Графички приказ: шта је номинално, а шта реално
Раст БДП-а Србије 2012–2026
Номинални БДП: +148,4% █████████████████████████████████████████
Реални БДП: +43,3% ████████████
Колико је БДП „већи” 2026. у односу на 2012.
Номинално: 2,48 пута већи
Реално: 1,43 пута већи
Шта је онда „пумпање“ БДП-а?
Када кажемо да се БДП „пумпа“, не мисли се да је сваки податак фалсификован. Механизам је суптилнији.
БДП се увећава кроз:
- методолошку ревизију — после ЕСА 2010;
- шири обухват економије — укључујући непосматрану економију;
- укључивање процена илегалних активности;
- третман истраживања и развоја као инвестиције;
- инфлацију, која подиже номиналну вредност БДП-а;
- раст текућих цена, који не мора да значи раст реалне производње.
Када се тако увећани БДП стави у именилац формуле:
јавни дуг / БДП
онда резултат изгледа повољније.
Не зато што је дуг мањи.
Не зато што је држава вратила дуг.
Не зато што су грађани богатији.
Већ зато што је број у имениоцу — БДП — већи.
Како то утиче на јавни дуг?
Званично, ако после априлског задужења јавни дуг Србије проценимо на 41,48 милијарди евра, а користимо званични номинални БДП од око 94,36 милијарди евра, добијамо:
41,48 / 94,36 = 44,0% БДП-а
То је број који власт може да користи.
Али ако се БДП сведе на строжи обрачун, слика се мења.
Прво, ако се уклони просечно методолошко проширење од око 7 одсто, добија се БДП од око 88,19 милијарди евра.
Тада је дуг:
47,0% БДП-а
Друго, ако се БДП очисти од инфлаторног ефекта, добија се око 54,45 милијарди евра.
Тада је дуг:
76,2% БДП-а
Треће, ако се БДП очисти и од инфлаторног ефекта и од методолошког проширења, добија се око 50,89 милијарди евра.
Тада је дуг:
81,5% БДП-а
Кључна табела: четири слике истог дуга
| Обрачун | БДП који се користи | Јавни дуг | Дуг / БДП |
|---|---|---|---|
| Званична логика, номинални БДП | 94,36 млрд € | 41,48 млрд € | 44,0% |
| БДП по старој методологији из 2012. | 88,19 млрд € | 41,48 млрд € | 47,0% |
| БДП очишћен од инфлаторног ефекта | 54,45 млрд € | 41,48 млрд € | 76,2% |
| БДП очишћен и од инфлације и од методолошког проширења | 50,89 млрд € | 41,48 млрд € | 81,5% |
Ово је суштина целе анализе.
Званично: 44 одсто БДП-а.
Реално аналитички, када се из БДП-а уклоне ефекти методолошког проширења и инфлаторног напумпавања:
око 81,5 одсто БДП-а
Како је израчунат реални терет од 81,5 одсто
Полазна тачка је званични податак да је јавни дуг крајем марта 2026. био 39,35 милијарди евра, што је било 41,7 одсто БДП-а. Из тога се може израчунати да је званични номинални БДП који стоји иза те рачунице око 94,36 милијарди евра. (Н1 Инфо РС)
Рачуница:
39,35 / 0,417 = 94,36 млрд €
После априлске емисије обвезница, нето јавни дуг је процењен на око 41,48 милијарди евра. Влада Србије је саопштила да је емисија изведена у три транше: 1 милијарда евра, 900 милиона евра и 1,25 милијарди долара, а део средстава је намењен превременом откупу обвезница које доспевају 2027. године. (Влада Србије)
Затим се званични БДП коригује.
Прво се уклања инфлаторни ефекат. Однос номиналног и реалног раста БДП-а од 2012. до 2026. показује да је номинални БДП растао око 1,733 пута брже од реалног. Зато:
94,36 / 1,733 = 54,45 млрд €
Затим се уклања методолошко проширење од око 7 одсто, које је РЗС навео као просечан ефекат ревизије БДП-а:
54,45 / 1,07 = 50,89 млрд €
На крају:
41,48 / 50,89 × 100 = 81,5%
То није званични фискални показатељ. Званични показатељ користи номинални БДП. Али ово јесте аналитичка процена реалног терета јавног дуга у односу на економску снагу очишћену од статистичког проширења и инфлаторног напумпавања.
Зашто је ово политички важно?
Зато што власт може да покаже један број — 44 одсто БДП-а — и да на основу њега тврди да је Србија стабилна и ниско задужена.
Али тај број прикрива неколико чињеница:
- јавни дуг у еврима је драматично порастао;
- дуг по становнику је порастао још више;
- БДП је методолошки проширен;
- номинални БДП је подигнут инфлацијом;
- реални раст економије је много мањи од номиналног раста;
- однос дуга и БДП-а изгледа боље јер је именилац формуле напумпан.
То је разлика између статистике и стварности.
Грађани не враћају јавни дуг из номиналне статистике. Враћају га кроз порезе, акцизе, инфлацију, цене, буџетске резове, доприносе, јавне таксе и пад куповне моћи.
Највећа обмана: дуг изгледа мањи, а терет је већи
Када држава каже да је дуг „само“ 44 одсто БДП-а, она говори о односу дуга према номиналном БДП-у.
Али ако се постави питање: колики је дуг у односу на реалну економску снагу, добија се сасвим друга слика.
Званично:
44% БДП-а
После корекције за стару методологију:
47% БДП-а
После чишћења од инфлаторног ефекта:
76,2% БДП-а
После чишћења и од инфлације и од методолошког проширења:
81,5% БДП-а
То је разлика између политичке презентације и економске суштине.
Закључак
БДП Србије од 2012. до 2026. није порастао онако како се то представља у политичким наступима. Номинално јесте порастао са око 45,1 милијарду долара на око 112 милијарди долара, односно за 148,4 одсто. Али реално, када се избаци инфлаторни ефекат, економија је порасла за око 43,3 одсто. (Wорлдометер)
У истом периоду промењена је и методологија обрачуна БДП-а. Србија је 2014. прешла на ЕСА 2010, а РЗС је навео да су промене повећале ниво БДП-а у целој временској серији у просеку за око 7 одсто. У обрачун су ушли и потпунији обухват економије, ФИСИМ, другачији третман истраживања и развоја и укључивање илегалних активности. (Статистичке публикације)
Зато је званична тврдња да је јавни дуг Србије око 44 одсто БДП-а само један део слике.
Када се јавни дуг Србије у мају 2026. рачуна према званичној методологији, он износи око 44 одсто БДП-а. Међутим, ако се БДП сведе на строжи обрачун — без методолошког проширења после ЕСА 2010 и без инфлаторног напумпавања номиналног БДП-а — реални терет јавног дуга више није 44 одсто, већ приближно:
81,5 одсто БДП-а
То показује да званични однос дуга и БДП-а прикрива колико је јавни дуг у стварности порастао у односу на реалну економску снагу земље. Србија није мање задужена зато што је статистички БДП већи. Србија је само добила повољнију формулу у којој се све већи дуг дели са све надуванијим БДП-ом.
