Прочитај ми чланакПочетак јуна донео је нову рунду тензија око једног од најважнијих инфраструктурних објеката Руске Федерације – Кримског моста, који повезује копнени део Русије са полуострвом Крим. Овај објекат, стратешки и симболично кључан за Москву, постао је поново у средишту пажње након што је Служба безбедности Украјине (СБУ) објавила видео који наводно приказује експлозију близу једне од потпорних тачака моста, тврдећи да је у нападу употребљено 1.100 килограма тротила.
Међутим, извештаји из Русије, укључујући званичне изјаве и анализе ратних дописника, указују на потпуно другачију слику догађаја – без потврђених оштећења, без жртава, без функционалног прекида моста, и с озбиљним сумњама да се ради о још једној пропагандној операцији са циљем дестабилизације.
Два наратива, две истине?
СБУ је у својој објави тврдила да су њихови агенти спровели сложену и вишемесечну операцију у којој су успели да минирају конструкцију испод моста и да је експлозија изведена 3. јуна. Видео који је приложен уз саопштење приказује детонацију, али без јасних доказа о локацији, времену и последицама.
У међувремену, Телеграм канал Масх пренео је информацију да је у раним јутарњим часовима руска ПВО оборила дрон изнад моста, чији су фрагменти пали на коловоз. Мост је потом затворен три сата, али није забележена штета, нити су возила била оштећена.
Најважније – нема потврда да је експлозија погодила саму потпору моста, а камоли да је била у питању експлозија од више стотина килограма експлозива. Александар Коц, један од најпознатијих руских ратних дописника, назвао је целу објаву СБУ-а „још једним лажним извештајем“ и истакао да се највероватније ради о неуспешном покушају напада подводним дроном, који није ни стигао до циља.
Кључно питање: како СБУ има приступ камерама?
У својој анализи, Коц је поставио питање које је одјекнуло широм руског Телеграм простора:
„Одакле СБУ-у надзорни снимци са моста и којим још камерама имају приступ?“
Ово отвара потенцијално озбиљан безбедносни проблем – не само због могућности саботаже, већ и због шпијунаже и координације будућих напада. У контексту информације да је ФСБ недавно ухапсио агента СБУ-а на Криму, који је направио бомбу и сакрио је у Севастопољу, ова питања добијају још већу тежину. Да ли су стране службе успеле да продру у системе безбедности и надзора једног од најчуванијих објеката у Русији?
Само неколико сати након објаве СБУ-а, извори блиски војним круговима почели су да јављају о покушају нових удара на мост. Мониторинг канал Лпр 1 објавио је да се напади настављају, укључујући покушаје пробоја како површинским, тако и подводним средствима.
У међувремену, саобраћај на мосту је поново привремено блокиран, а у Севастопољском заливу је обустављен поморски превоз, уз затварање рампи и вежбе посада противдиверзионих јединица флоте.
Гувернер Севастопоља Михаил Развожајев известио је да се у близини града спроводи обука са употребом правог оружја, док су власти позвале грађане да остану смирени. Иако су напади одбијени, атмосфера у региону јасно показује да нико не искључује могућност нових покушаја саботаже.
Аналитичари сматрају да су овакве операције – било да су успешне или не – део ширег плана Кијева и његових западних партнера да створе атмосферу психолошког притиска на руско друштво и војску. Као што примећује ратни дописник Јевгениј Лињин, овакви удари имају за циљ да „створе привид рањивости Русије“, да би се у међународним медијима створила слика да ни најзаштићенији објекти више нису сигурни.
Занимљиво је да је све ово темпирано непосредно пред најављену другу рунду преговора између Москве и Кијева. Управо у том контексту многи тумаче експлозије, нападе дроновима и изјаве СБУ-а као инструменте информативно-политичког притиска, а не као стварне војне операције.
Док траје медијска кампања Кијева, руски одговор није изостао. Ветеран јединице „Вагнер“ известио је да је у Павлограду у Украјини дошло до великог пожара и јаких експлозија, што указује на могућ удар оружјем средњег домета, вероватно пројектилима „Орешник“.
Истовремено, широм Украјине је проглашена опасност од балистичких ракета, а цивилна заштита је прешла у повишени режим приправности.
Иако Кримски мост и даље функционише, оно што забрињава стручњаке јесте учесталост покушаја напада и њихова софистицираност. Подводни дронови, саботаже, информативне операције, покушаји пробијања сигурносног појаса – све то говори о еволуцији тактике украјинских служби, уз очигледну помоћ НАТО савезника у планирању и обавештајној подршци.
