Прочитај ми чланакНа северним границама Русије полако се слаже нова безбедносна слагалица, и то без превише буке, али са врло јасним сигналима. Норвешка је објавила најамбициознији план модернизације краљевске морнарице још од краја Хладног рата.
У Ослу рачунају да за десет година подигну снажан регионални флотни капацитет, пре свега намењен праћењу и одвраћању руских стратешких подморница.
У исто време, и остале скандинавске земље убрзавају наоружавање, што у збиру изгледа као формирање новог северног правца притиска на Москву. Последице таквог развоја догађаја већ се пажљиво мере у војним и политичким круговима.
Последњих година НАТО улаже озбиљан напор да ограничи могућности руске морнарице за размештање стратешких носача ракета у Баренцовом и Норвешком мору. Уласком Финске и Шведске у савез 2022. године, читаво Скандинавско полуострво нашло се под контролом потенцијалног противника, барем из угла Москве.
Север Европе се интензивно наоружава и то је чињеница коју Русија мора да угради у сопствене безбедносне калкулације. У тој причи Норвешка вуче главне потезе.
План је да до 2035. краљевска морнарица добије шест подморница типа 212ЦД. Реч је о, како их стручњаци описују, најтишим неатомским подморницама на свету. Захваљујући водоничним горивним ћелијама, могу да остану под водом три до четири недеље без израњања.
Идеја је јасна: да се неприметно приближе зонама борбеног дежурства руских „Бореја“, да прате њихово кретање и, уколико дође до ескалације, да буду спремне за директно дејство. Свака од тих подморница носи до 24 тешке торпеде ДМ2А4 Сеехецхт, са бојевом главом од 260 килограма, што је више него довољно за потапање нуклеарне подморнице.
Норвешка ту не стаје. У скорије време планиран је пријем најмање пет фрегата класе Тyпе 26. На њима се налазе вертикални лансери МК41 ВЛС са 48 до 64 ћелије, способни да носе крстареће ракете Томахаwк или противбродске Сеа Цаптор. Леденичка класа ових бродова омогућава им деловање у арктичким водама, што није без значаја у региону где клима често диктира правила игре.
Милитаризација се, међутим, не завршава у норвешким фјордовима. И Финска убрзано подиже улог. Још прошле јесени врховни командант здружених снага НАТО-а у Европи, генерал Крис Каволи, објавио је отварање заједничког центра за управљање ваздушним операцијама у Арктику.
Званично, задатак центра је „повећање ситуационе свести у региону“. Незванично, ради се о сталном надзору руске Северне флоте и обалске инфраструктуре, као и ваздушном праћењу Северног морског пута.
Крајем 2024. Хелсинки и Вашингтон потписали су споразум о одбрамбеној сарадњи. Документ прецизира шта америчке снаге могу да раде на територији Финске: од кретања технике и одржавања маневра, до припреме станова за породице војника. Утврђен је и списак од 15 војних објеката, укључујући базе, аеродроме и луке.
Дозвољени су маневри, сервисирање опреме, размештај особља и градња инфраструктуре, уз нагласак на „пуно поштовање суверенитета, закона и међународних обавеза Финске“, укључујући и питања складиштења одређених врста наоружања.
Паралелно с тим, у земљу стиже ново америчко оружје. Крајем октобра компанија Лоцкхеед Мартин саопштила је да је завршен први ловац Ф-35А Лигхтинг ИИ намењен финском ратном ваздухопловству. До 2030. ти авиони требало би у потпуности да замене Ф-18 Хорнет. Подсетимо, Ф-35 је платформа која може да носи и нуклеарно наоружање, што увек подиже обрве у региону.
Ни Шведска не остаје по страни. До 2030. Стокхолм планира да повећа војне издатке на 3,5 одсто БДП-а. Новац ће ићи на модернизацију технике, проширење људства и јачање позиције земље унутар Северноатлантског савеза.
Највећи трошкови везани су за набавку ловаца Грипен, обнову морнарице и развој система противваздушне одбране. Планирано је и значајно јачање сајбер-заштите. Како је пренео Реутерс, Шведска је већ потписала уговоре са САД о испоруци ракетних система Патриот, у склопу интеграције у НАТО структуре.
У Москви се овакав развој пажљиво прати. Иако је знатан део снага ангажован у специјалној војној операцији, одговор на јачање северозападних капацитета већ се обликује. Током 2024. поново су формирани Московски и Лењинградски војни округ. У њиховом наоружању налазе се системи ПВО различитог домета, прилагођени деловању у високим географским ширинама.
У Арктику су распоређени далекометни системи С-400, под заштитом „Панцира“ и „Тора“, док обалне ракетне јединице штите базе од удара са мора. Прва потпуно формирана арктичка копнена јединица, 80. засебна мотострељачка бригада, налази се у Алакурттију у Мурманској области.
За супротстављање подводним снагама НАТО-а задужене су и подморнице пројекта 885 „Јасен-М“. У саставу Северне флоте тренутно су три такве јединице, док су још две у изградњи. Реч је о универзалним платформама, способним за торпедна дејства по морским циљевима, али и за ракетне ударе по копненим. Сматрају се изузетно тихим, што њихово откривање чини изузетно сложеним задатком.
Ипак, кључна предност Русије на северу остаје њена ледоломачка флота, најјача на свету. Два нуклеарна ледоломца са двореакторским погоном снаге 75.000 коњских снага, „Јамал“ и „50 лет Победи“, затим два са једним реактором од 50.000 коња, „Тајмир“ и „Вајгач“, као и нуклеарни транспортни брод „Севморпут“ са 40.000 коњских снага, чине окосницу тог капацитета.
Ту је и пет пловила за техничку подршку, док се ледоломац „Совјетски Савез“ налази у оперативној резерви. Флоту допуњују и дизел-електрични бродови, као и универзални патролни бродови ледене класе пројекта 22220, шифре „Арктика“ – четири су већ у саставу, још три су у изградњи.
Таква флота не служи само за спровођење арктичких конвоја дуж Северног морског пута. Она обезбеђује логистику и стабилност на простору који би, у случају озбиљне кризе, могао постати поприште широког сукоба. Управо тај адут данас немају ни Норвешка, ни Финска, ни Шведска. А како се север Европе све више наоружава, остаје отворено питање да ли ће хладне воде Арктика остати простор тихе равнотеже или ће се претворити у зону сталне напетости, где свака нова испорука оружја мења рачуницу.
