У овом чланку разматрам кључне контроверзе које окружују BlackRock, највећег управљача имовином на свету, са посебним освртом на његову улогу у политици ESG стандарда, критике повезане са климатским питањима, политички утицај и етичке недоследности. Кроз анализу засновану на доказима, текст поставља активности BlackRock-а у шири финансијски, политички и регулаторни контекст.

1. Увод: Размере и утицај BlackRock-а
BlackRock, основан 1988. године и који управља приближно 12,5 билиона долара имовине закључно са 2025. годином, поседује изузетан утицај на глобална финансијска тржишта и структуре корпоративног управљања. Његово управљање кроз ентитете као што су iShares и платформа за управљање ризиком Aladdin наглашава његову централну улогу у обликовању инвестиција, политика и корпоративног понашања.

2. ESG политика и „woke“ реакција
2.1. Републикански отпор
BlackRock се суочио са оштрим критикама републиканских званичника, који су га оптужили за „woke“ активизам због подршке ESG и DEI (разноликост, једнакост и инклузија) иницијативама. Компанија је одговорила уклањањем експлицитних DEI референци из својих годишњих извештаја, замењујући их ширим формулацијама попут „повезаност и инклузивност“, као и укидањем конкретних циљева за разноликост управних одбора.

Под растућим притиском, BlackRock се повукао из иницијативе Net Zero Asset Managers, под покровитељством Уједињених нација, наводећи правни надзор као главни мотив ([Business Insider][2], [The Times][3]).

Поред тога, BlackRock се суочио са вишедржавним тужбама, укључујући и федералну антимонополску тужбу Тексаса и још десет држава под републиканским вођством. Државе су тврдиле да су BlackRock, Vanguard и State Street удружено деловали како би смањили производњу угља путем ESG оријентисаних инвестиционих стратегија, чиме су наводно вештачки повећали трошкове енергије.

2.2. Правни изазови и нагодбе
Почетком 2025. године, BlackRock је постигао нагодбу са државом Тенеси, решавајући оптужбе да је инвеститоре довео у заблуду у погледу степена у којем ESG фактори утичу на његове инвестиционе одлуке. Нагодба је захтевала већу транспарентност и усклађеност, али без казни или признања кривице.

2.3. Политизација ESG стандарда
У меморандуму упућеном званичницима 43 државе, BlackRock је критиковао и републиканце и демократе због уношења политике у управљање пензионим фондовима. Компанија је нагласила своју фидуцијарну обавезу према клијентима, а не политичким или друштвеним циљевима. Истовремено, подршка BlackRock-а еколошким и друштвеним иницијативама нагло је опала — на свега 4% у 2024. години, са сличним прогнозама за 2025.

3. Еколошко лицемерје и улагања у фосилна горива
Упркос еволуирајућој реторици о климатским ризицима, BlackRock наставља да држи значајне уделе у индустријама фосилних горива:

Еколошке групе и независне студије критиковале су BlackRock као водећег институционалног инвеститора у угаљ, нафту и гас — компанију која поседује огромне резерве фосилних горива и финансира фирме које значајно доприносе климатској кризи.

Активистички инвеститори и надзорне организације оптужују BlackRock за „greenwashing“. Указују на његов слаб учинак у гласању о еколошким резолуцијама и истичу контрадикције између тврдњи и стварних поступака. На пример, компанија је подржала само 7% акционарских предлога повезаних са ESG темама у 2023. години.

Жалба OECD-у коју су поднеле аутохтоне и еколошке групе оптужила је BlackRock да подстиче крчење Амазона путем својих улагања у пољопривредни сектор, чиме додатно погоршава социјалну и еколошку штету.

Преглед на Reddit-у наглашава јаз између ESG реторике и инвестиционе реалности, указујући да је BlackRock имао милијарде уложене у проширење производње угља и висок степен гласања против климатских иницијатива — називајући компанију „можда највећим светским инвеститором у компаније фосилних горива“ .

4. Политички утицај, сукоби интереса и „заједничко власништво“
4.1. Ротација кадрова између јавног и приватног сектора
Близина BlackRock-а процесима доношења државних одлука, посебно током криза, изазвала је пажњу јавности. Током финансијске кризе 2008. и пандемије COVID-19, BlackRock је обезбедио високо профилисане саветодавне уговоре — што је подстакло забринутост због потенцијалних сукоба интереса и питања да ли је компанија користила своје везе са владом ради конкурентске предности.

4.2. Критика заједничког власништва
Научници и органи за заштиту конкуренције упозоравају да власништво гиганата попут BlackRock-а у више конкурентских фирми може да потисне конкуренцију. Истраживања повезују већи степен заједничког власништва са растом цена за потрошаче, што изазива антимонополску забринутост.

5. Етичке и културне недоследности
Упркос јавним обавезама према разноликости и социјалној правди, неки садашњи и бивши запослени — посебно припадници мањинских група — пријавили су неједнак третман, попут слабијег менторства и строжих оцена учинка. То указује на унутрашњу дисонанцу између прокламованих вредности и стварности на радном месту.

Пројекат BlackRock Transparency Project указао је на проблеме као што су сукоби интереса, уговори без јавних тендера и покушаји сузбијања узбуњивача — што је привукло пажњу регулатора и изазвало критике.

6. Дезинформације и погрешна јавна перцепција
Вирална тврдња оптужила је BlackRock да купује стамбене објекте широм САД како би подигао цене некретнина. У стварности, истраживања су проблеме на тржишту становања приписала ограничењима у понуди и локалним урбанистичким политикама, уз појашњење да мемови често мешају BlackRock са Blackstone-ом.

Закључак
Пут BlackRock-а осликава сложену дилему: компанију која себе представља као заступника одрживости, инклузивности и одговорног инвестирања, док се истовремено суочава са обимним доказима о супротном понашању. Његова огромна величина доноси и моћ обликовања политика и појачану јавну контролу. Од еколошког лицемерја до политичких сукоба и културних недоследности, контроверзе око BlackRock-а одражавају шире тензије у глобалним финансијама: балансирање фидуцијарних обавеза, климатских императива, јавне одговорности и етичке доследности.

🔴 ОДРИЦАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ (DISCLAIMER)
Ја задржавам своје право, гарантовано Првим амандманом Устава САД, да изражавам сопствене ставове о различитим питањима, укључујући и контроверзне теме. Не промовишем, нити сам икада промовисао било чију „пропаганду“. Ја сам равноправан критичар и у потпуности финансијски и идеолошки независан и патриотски оријентисан амерички научник, чија је основна академска одговорност и морална обавеза да говори истину и подиже свест. Водим се стихом из Јеванђеља по Јовану 8:32: „Истина ће вас ослободити.“

Сходно томе, садржај свих мојих објава на друштвеним мрежама, телевизијских интервјуа, предавања, подкаста, вебинара, објављених чланака итд. (који су сви у мом личном својству) представља ИСКЉУЧИВО моје лично мишљење. Моји ставови не треба да се погрешно тумаче, погрешно представљају или искривљују као изјаве у име БИЛО КОЈЕ особе, БИЛО КОЈЕ политичке идеје, БИЛО КОЈЕ организације, БИЛО КОЈЕ владе или БИЛО КОЈЕ државе. Супротне тврдње су неистините, представљају погрешно приказивање чињеница и сматрале би се клеветом и нарушавањем мог личног и јавног угледа.

Аутор Александар Азадган је амерички академик, виши политички коментатор на глобалним информативним каналима и главни геополитички саветник Центра за геостратешке студије.

Извор: geostrategy.rs

Ознаке: Блек рок, САД