Pročitaj mi članakDa li je građanska neposlušnost kršenje zakona, koja prava ima policija i kako građani da izbegnu hapšenje ili se pripreme za njega?
После вишемесечних студентских протеста, које су бројни грађани подржали, крајем јуна појавио се нови облик бунта широм Србије.
На делу је блокада улица, као један од видова грађанске непослушности.
Грађани блокирају улице, полиција их растерује и тако у круг, по методу – ко ће дуже издржати. То је грађанска непослушност – дело које представља кршење закона, али има за циљ управо промене закона и власти.
Шта је грађанска непослушност?
Грађанска непослушност се дефинише као јаван, ненасилан, политички чин супротан закону, вршен управо да би се увеле промене у законе и одредбе власти.
До грађанске непослушности води исцрпљивање свих легалних средстава за уклањање неправде. Главна карактеристика грађанске непослушности је да је то ненасилан акт, који не сме да доведе до свесног повређивања или веће материјалне штете.
Адвокат Марко Пантић појашњава за Време да грађанска непослушност правно гледано не постоји.
– То је оправдан начин борбе, али свако ко у њему учествује, треба да буде свестан последица. Свако ко се тиме бави, треба да буде свестан да чини неправну радњу за коју може да одговара – додаје Пантић.
Но, грађанска непослушност управо на то и циља – снимци хапшења, одвођења мирних грађана обично буде солидарност.
Са друге стране, то што може да се одговара, не значи да су оправдана батинања мирних грађана, залетање на њих полицијским марицама и измаштане оптужбе за рушење државе, што се све дешава претходних дана.
Подвргавајући се казни, грађанска непослушност се нада да ће поставити морални пример који ће испровоцирати већину или владу да спроведе значајне политичке, друштвене или економске промене, дефинише енциклопедија Британика.
Грађанска непослушност има различите облике, а међу њих се сврставају демонстрације без дозволе, непријављени маршеви, шетње и митинзи, блокаде саобраћајница…
У облике грађанске непослушности могу се уврстити и блокаде културних установа и факултета претходних месеци.
Која су права полиције код грађанске непослушности?
У недељу и понедељак, полиција је више пута реаговала како би растерала блокаде.
По Закону о полицији, овлашћења полиције су јако широка, а полиција има право да растера овакав вид блокада, објашњава Пантић.
– Наравно, реакције полиције ограђене су јавним интересом и начелом да се не предузима теже средство принуде ако може лакше. Пре свега, полиција треба да употреби усмено упозорење. Ако окупљени на то не реагују, следеће је физичка употреба силе. Уколико се супротставите њиховој физичкој употреби силе, чините кривично дело – ометање службеног лица у вршењу службе и онда сте у већем проблему – додаје Пантић.
Како појашњава, полиција не би требало да предузима тежа средства принуде уколико ситуација може да реши лакшим.
– Не треба да разбија блокаду аутомобилима или хамерима, ако може да позове људе и каже да склоне блокаду – објашњава Пантић.
Студенти у блокади су управо то препоручили грађанима – чим виде полицију, да се склоне, па врате касније.
Шта ако не желим да се легитимишем?
Уколико се нађете на улици и полиција вас легитимише, имате обавезу да им покажете документ, у супротном, полиција може да вас приведе у станицу како би утврдила идентитет.
Како додаје, казна за нелегитимисање не постоји, али полиција увек може да дода неко кривично дело – ако одбијате сарадњу, стојите на коловозу уместо на тротоару.
– Грађани треба да буду свесни да могу да падну под репресију државног апарата, али не треба да буду очајни због тога, јер су свесни шта раде. У телефону треба да имају број адвоката или још боље, да га знају напамет, и да дају инструкције ближњима да контактирају адвоката уколико буду приведени – закључује Пантић.
Грађанска непослушност у новијој историји Србије
Грађанима Србије овакав облик бунта није новост.
До пада режима Слободана Милошевића 2000. године довела је управо грађанска непослушност симболизована кроз покрет Отпор, који је имао велику улогу у мобилизацији јавности и паду режима.
Студентски протести 1996. и 1997, због крађе локалних избора, такође су грађанска непослушност с којом се суочавао режим Слободана Милошевића.
