Прочитај ми чланак

Шта је азбест и зашто је опасан? Стручњаци тврде да се шири због рушења хотела…

0

Висококанцероген и један од најотровнијих материјала - азбест, према тврдњама појединих стручњака и активиста, шири се Београдом од како је почело рушења хотела Југославија, приликом чије изградње је, како су рекли, употребљавана ова тоскична материја. Азбест се, упозоравају саговорници Нова.рс, удисањем лепи за плућа и узрокује рак, а фирме које мимо законске процедуре руше грађевине у којима се ова материја налази, морале би да одговарају због угрожавања здравља и живота људи.

Протеклих дана спекулише се о различитим количинама азбеста у грађевинском материјалу хотела Југославија, чија се прашина након почетка рушења шири, загађује ваздух и узрокује најтеже болести.

“Азбест је канцероген и веома опасан по здравље, јер уколико се догоди да ситна влакна, микрометарских величина, заврше у меким ткивима у плућима, ту ће се и депоновати. Удисањем те величине честица, оне доспевају директно у плућа. Она тако представљају активационе центре за покретање тешких болести, пре свега, канцера”, објашњава за Нова.рс проф. др Драгана Ђорђевић, научни саветник у Институту за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду.

Она наглашава да би због рушења хотела Југославија, мимо свих законских процедура, морало да реагује Министарство, као и Агенција за заштиту животне средине.

“Нажалост, они као да су мртви. Потпуно су незаинтересовани за посао који треба да раде и због којег као институције постоје. Њихове инспекције не знам чему служе, ако се не баве оваквим случајевима”, револтирано прича проф. др Ђорђевић.

Правилник о уклањању азбеста

Опасност од азбеста постоји без обзира на количине ове токсичне материје, уколико се грађевине руше мимо правила, а азбестна прашина одлази у ваздух.

“Прво је било речи о тони, па о 30 тона, тако да не знамо са сигурношћу колико је азбеста у тим рушевинама, али знамо да је ова токсична материја веома опасна по здравље људи. Доводи до малигних обољења плућа ако се удише, што не мора бити обавезно јер постоје правилници о уклањању ове материје, али фирме које се баве рушењем, очигледно их занемарују и због тога би морале да одговарају пред законом. Ако у некој грађевини има азбеста, он се прво скида по одређеној процедури, па се тек после приступа уобичајеном рушењу”, објашњава за Нова.рс токсиколог проф. др Петар Булат, наставник Катедре медицине рада Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Они који су у непосредној близини ове материје највише су изложени опасности да оболе од малигних болести.

Радници у највећој опасности

“Најугроженији су радници који раде на рушењу. Ти јадни људи и не знају колико им је здравље угрожено”, каже проф. др Булат.

Опасност од азбеста, међутим, нашим грађанима не прети само због рушења хотела. Иако је у Србији коришћење азбеста забрањено још од 2007, и данас у нашој земљи постоје јаловишта ове разарајуће материје.

“Најпознатије је Јаловиште рудника азбеста ‘Страгари’ код Крагујевца. Производња азбеста је код нас забрањена. Међутим, ми и даље не схватамо опасност. У Крагујевцу чак постоји фудбалски клуб ‘Азбест’, што је потпуно невероватно. То је као да имамо ФК Карцином. Људи уопште не разумеју колика опасност вреба од овог материјала”, наглашава професор Булат.

Иначе, “Страгари” је некада био највећи рудник азбеста у Европи, а ова отровна материја масовно је у нашој држави коришћена у грађевинарству и водоводним цевима.

Подсетимо, у време када је грађен хотел „Југославија“, законом није била забрањена употреба азбеста и он је имао широку примену као ватроотпорни материјал. Касније је тај материјал забрањен за употребу због своје токсичности. Зато је сада, када се руши грађевина у којој има азбеста, неопходно строго водити рачуна како се он уклања, јер свако нестручно руковање овим материјалом је потенцијала еколошка бомба.

30.000 тона шута

Дејан Бојовић, дипломирани инжењер и председник Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу, изнео је у медијима тврдњу да ће из 30.000 тона шута, који ће настати рушењем хотела Југославија, у ваздух бити ослобођена најмање тона азбеста.

“Постоји препознавање азбеста, уклањање, односно скидање азбеста, његова паковање и одвоз на трајно збрињавање, то је процедура. Азбест је врло опасан материјал, који утиче директно на јавно здравље, он се уклања под посебним условима“, рекао је Бојовић за Нова.рс.

Међутим, из компаније „Миленијум тим„, која „ради на рушењу“, демантују ове тврдње. Они су, наиме, саопштили да су наводи о постојању опасних материја у грађевинском материјалу некадашњег хотела Југославија, чије је уклањање у току, нетачне и злонамерне.

Како наводе, уклањање постојећег објекта, одвија се у складу са свим прописима и грађевинским стандардима предвиђеним за ову врсту посла.

„Градилиште је обезбеђено и прописно обележено, а извођење радова ни на који начин не угрожава безбедност и здравље становника Новог Београда и Земуна, нити пролазника“, поручују из „Миленијум тима“.

„Не само да не одговарају истини, него имају за циљ изазивање панике и нереда, што подлеже и кривичној одговорности“, наглашавају из те компаније.

Шта је азбест?

Азбест је минерал који је некада коришћен у широком спектру грађевинских материјала, индустријских производа и возила. Ова токсична материја спада у групу влакнастих мтеријала који се налазе у природи, а коришћени су због велике отпорности, мале проводљивости топлоте, као и отпорности на хемијске супстанце. Таква комбинација својстава није пронађена ни у једном другом материјалу, због чега се масовно употребљавао.

Азбест је до 70-их година прошлог века имао широку примену као противпожарни и изолациони материјал. Стављане су и азбестне плоче на кровове, а има га и у старим водоводним цевима.

Међутим, касније су откривене штетне последице азбеста по здравље људи, укључујући ризик од рака плућа и других болести дисајних органа.

Када се азбестна влакна отпуштају у ваздух, дисањем могу доспети у плућа. Такође, азбест може контаминирати тло и подземне воде, што представља опасност по локалне екосистеме, биљни и животињски свет. Када азбестни материјали постану оштећени или изложени одређеним временским условима, влакна се могу ослободити и ући у ваздух.

Људи који живе или раде у близини јаловишта азбеста могу бити изложени овим влакнима, што представља озбиљан ризик по њихово здравље.

Када је реч о његовом штетном деловању на људско здравље сматра се да азбест утиче на болести плућа, због чега је у целој ЕУ 2005. забрањено коришћење азбеста, а у Србији две године касније.

Излагање слободним азбестним влакнима може проузроковати следеће болести:
азбестозу плућа, која је за овај орган попут цирозе за јетру
мезотелиом, малигни тумор плућне марамице
бронхијални карцином
гастроинтестинални карцином

Највећа опасност вреба од – прашине

Према ранијим студијама, канцерогени ефекат азбеста унетог орално није доказан, за разлику од удисања азбестне прашине. У Белим водама, код Београда, како пишу медији, постојало је такозвано “азбестно насеље”, у коме је више од 20 зграда изграђено шездесетих година. Повећани ниво азбеста откривен је деведесетих година прошлог века, након што су житељи тврдили да је учесталост рака била већа од просека.