Добро јутро, Србијо! Данас је Велики петак, 10. април 2026. године.
На данашњи дан један је народ изабрао да буде паметан уместо да поверује Богу; и сада, две хиљаде година након тога, тај исти народ и даље трага како да постане мудар, док га остали народи мрзе, презиру или га се боје. Постао је огледало њихових слабости, мана, падова и гадости – многи, када хоће да скину прљавштину са себе, довољно им је да упру прст на тај народ, па да се, и када су прљави, осете чистим.
И ма колико се трудио тај народ да и други пре изаберу своју памет него да поверују Богу, и у томе били успешни, само се њихова кривица рачуна, а туђа заборавља – нису џабе од свог постанка били Изабрани народ. Као да је кривица њихова судбина, а од које ни у својим очима не могу побећи – да буду невини су неспособни. Зато и не чуди да их остали народи одмах препознају када их и први пут сретну.
Да не буде припадник тог народа, ретко ко има храбрости. И ма колико се трудили да себи и другима докажемо да баш ми нисмо разапели Оног који је међу нама дошао само да би нас спасао, не требају нам туђе очи да бисмо видели да смо баш ми први били који смо га пљунули или на њега камен бацили, вичући му: Са крста сиђи! Ако си Бог, прво себе спаси! И ништа се од тада није променило – ми га осуђујемо, а Он нам и даље упорно прашта.
