Pročitaj mi članakU jesen 1944. godine, kada su partizanske snage pod vođstvom Josipa Broza Tita uz podršku Crvene armije ušle u Beograd,vodila se ne samo oslobodilačka borba protiv nacista, već i komunistička revolucija koja je zauvek promenila Srbiju.
Ova revolucija, kako tvrdi dr Bojan Dimitrijević, naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju, nije bila samo pobeda nad okupatorom, već i ideološka smena vlasti koja je uklonila tradicionalne srpske vrednosti i uspostavila novu elitu čiji potomci, prema njegovim rečima, i danas dominiraju srpskim društvom. Duboka država u Srbiji, prema ovom istoričaru, ima korene u komunističkom teroru iz 1944. i 1945. godine, a njeni naslednici – unuci i praunuci partizanskih funkcionera – i dalje drže ključne pozicije u politici i ekonomiji.
Dr Dimitrijević, gostujući u emisiji Intervju na kanalu Srbin.info, koju je vodio Dejan Petar Zlatanović, detaljno je opisao kako je ovaj proces započeo: „Negde 44–45. godine izvršena je jedna smena u građanskom društvu i uopšte u društvu u Srbiji. Došli su ljudi koji su zbrisali te neke prethodne generacije ljudi koji su rukovodili političkim i ekonomskim životom i uspostavili svoj sistem koji mi danas prepoznajemo kroz očeve, unuke, praunuke tih ljudi iz 40-ih godina.“
Ova smena nije bila samo politička, već i ekonomska i ideološka, jer su komunisti, prema Dimitrijeviću, sproveli masovnu konfiskaciju imovine i likvidacije ideoloških protivnika, posebno četnika, koji su u Sloveniji i drugim delovima Jugoslavije ubijani ne kao saradnici okupatora, već kao antikomunisti. „Nivo terora koji je izvršen 45. godine, likvidacijom prvo ljudi koji su zatečeni ovde, a onda svih onih koji su ostali van Srbije u vojnim formacijama, pogubljenim od istočne Bosne do Slovenije, pokazuje da je tada već izvršena ideološko-ekonomska pretumbacija,“ dodao je on.
Srpske žrtve u Drugom svetskom ratu bile su ogromne. Prema zvaničnim podacima, oko milion ljudi stradalo je od nacističkih i ustaških zločina, dok je, prema istraživanjima državnih komisija formiranih 2009. godine, oko 59.000 ljudi u Srbiji ubijeno ili nestalo u komunističkom teroru posle 1944. godine. „Ta brojka je podložna tumačenju, ali je zaista veliki broj,“ naglasio je Dimitrijević, dodajući da su među žrtvama bili uglavnom Srbi, ali i Mađari, Albanci i drugi. Ove likvidacije, često bez suda, sprovedene su pod izgovorom revolucije, ali su, prema Dimitrijeviću, služile za uklanjanje političkih i klasnih neprijatelja.
Poreklo današnje srpske elite, prema Dimitrijeviću, leži u ovoj revoluciji. On navodi da su deca komunističkih funkcionera iz 1945. godine često usmeravana ne u politiku, već u lukrativne oblasti poput diplomatije, trgovine i ekonomije. „Niko od ključnih aktera srpskog političkog života nema svog naslednika u politici, jer su njihova deca rasprostrta od ambasada, izvoznih preduzeća, pa do inostranstva,“ rekao je Dimitrijević, navodeći primere poput dece funkcionera poput Krcuna, Rankovića i Hamovića. Međutim, ovi unuci i praunuci i dalje koriste „inerciju komunističkog sistema“ da zauzimaju ključne pozicije u društvu.
Istraživanje porodičnog porekla aktuelnih političara potvrđuje Dimitrijevićeve tvrdnje. Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, dolazi iz porodice sa jakom vezom za komunistički establišment. Njegov otac, Anđelko Vučić, radio je u Narodnoj banci Srbije, instituciji koja je zahtevala stroge bezbednosne provere i ideološku podobnost. Slično, Ivica Dačić, lider SPS-a i dugogodišnji političar, sin je Milovana Dačića, visokog policijskog funkcionera u komunističkoj Jugoslaviji, što je takođe podrazumevalo blisku povezanost sa partijskim strukturama. „Skoro nema ni jednog koji je na vlasti, a da nema to poreklo komunističko,“ konstatovao je Dimitrijević, dodajući da se slično dešava i u opoziciji.
Dimitrijević upozorava da ovakvo nasleđe stvara društvo u kome tradicionalne srpske vrednosti – monarhija, pravoslavlje, antikomunizam – nestaju pod teretom komunističke ideologije. „Oni koji su izrasli na drugačijim tradicijama, koje nisu jednake tradiciji srpskog društva, postali su srpska elita. To je perverzno,“ rekao je on, naglašavajući da bez suočavanja sa ovim zločinima i njihovim nasleđem, Srbija ne može izgraditi funkcionalnu pravnu državu. On predlaže da se, poput Poljske, stvori „amalgam sećanja“ koji bi obuhvatio i žrtve nacizma i komunizma, ali smatra da aktuelna vlast, predvođena Vučićem, nema interes za to. „Nema ni jedno zrnce interesovanja aktuelne vlasti da se radi na tome,“ zaključio je Dimitrijević.
Srbija danas stoji na raskršću. Dok studenti na protestima mašu srpskom zastavom i pevaju Božju pravdu, tražeći pravnu državu i pravdu, pitanje je da li će se suočiti sa senkama prošlosti. Dimitrijević veruje da je rešenje u prevazilaženju ideoloških podela iz 1945. godine i vraćanju srpskih vrednosti.
„Srbija, srpski narod, pravoslavlje – to su bazične tačke koje moraju kreirati današnjeg mladog čoveka,“ poručio je on, pozivajući na zajednički rad na budućnosti bez tereta komunističkog nasleđa.
