Прочитај ми чланак
Органска производња хране је будућност, како Србије, земље са уситњеним поседом, тако и Европске уније, чија ће заједничка аграрна политика од 2013. године, узети баш њу као модел одрживе пољопривреде.
Оваква производња хране је етичка, они који се њом баве имају поштен однос према купцу и земљишту, а то је и принцип који их покреће и на коме се заснива све што раде, поручено је са Међународног форума чија тема је била органска производња хране. Форум се сваке године традиционално одржава у Селенчи (Војводина), а у његовом раду учествовали су и представници Привредне коморе Србије.
Органска производња хране спроводи се у 120 земаља, на 31 милион хектара, а њена вредност је 23 милијарди долара. Овакви производи у Србији гаје се само на 2.600 хектара, а циљ је да то буде на 600.000 хектара.
Ову дводневну манифестацију отворио је узорни пољопривредни произвођач органске хране Јосип Мамужић из Љутова, а потпредседница Владе Војводине Ана Томанова – Маканова је нагласила да ће следећа година у Војводини бити у знаку пољопривреде која даје значајан допринос целокупном развоју.
Председница Управног одбора Форума др Бранка Лазић је нагласила да је органаска храна присутна у земљи, да се површине под њом стално повећавају што указује да смо направили озбиљан корак ка здравијој трпези.
Председник Центра за органску производњу хране у Селенчи Јозеф Гашпаровски је истакао да већ у околини овог места налази њива са овим производима на 1.000 хектара, а ту је и фабрика органске хране ЗДРАВО ОРГАНИК где се производи ова храна. По његовим речима ту ће ускоро товити 1.000 говеда, која ће трошити органску храну, па ће се заокружити ова производња од њиве до трпезе. Иначе, овај Центар у Селенчи је један од планирана четири центра у земљи.
На Форуму се чуло да представници Европске комисије сматрају да је Србија спремна да понднесе захтев за стављање на листу трећих земаља којима ће бити одобрен извоз органских производа на тржиште ЕУ. То је веома битно, јер је органска храна знатно скупља од обичне, а то ће представљати и шансу за ситне пољопривредне произвођаче који имају мале поседе па на њима не могу да произведу довољно да би били тржишно одрживи.
Законска регулатива у органској производњи – стање и перспективе
У почетним фазама развоја органске пољопривреде није постојала опште прихваћена регулатива на националном или интернационалном нивоу.
Успостављање система инспекције и сертификације од стране великог броја индивидуалних и независних организација омогућило је креирање трговачких марки које информишу потрошача да је дати производ произведен по стандардима органске пољопривреде који су дефинисани од стране одређеног сертификационог тиела.
Појава великог броја стандарда узроковала је конфузију код потрошача и смањила поверење потрошача. Како сертификован производ олакшава пласман производа на домаће и страно тржиште обратила се посебна пажња проблему сертификације хране.
На нивоу ЕУ прво је прихваћена Регулатива 2092/91 која садржи основна правила органске производње везана за продручје употребе и означавања, основна правила органске пољопривреде за биљну производњу (конверзија, обрада земљишта, сетва, садња, ђубрива, заштитна средства..), затим етикетирање, прерада, паковање, транспорт, дистрибуција, маркетинг, листа дозвољених средстава, систем надзора, промет, организација инспекција и сертификација, правила приликом увоза из трећих земаља и подаци о пријавама за сертификацију.
Неколико година касније прихваћена је и Регулатива 1804/99, која садржи правила везана за производњу, означавање и инспекцију најзначајнијих животињских врста. Овај документ садржи како свака чланица ЕУ треба да успостави властиту сертификацијску шему, инспекцијски систем и акредитациони систем да изда акредитацију за свако сертификацијско тело. На нивоу ЕУ донета је одлука да се све куће, организације или тела која се баве сертификацијом и инспекцијом морају акредитовати према ИСО 65 и ИСО 39.
Регулатива 2078/02 је накнадно усвојена и дефинише шему подршке фармерима који се баве органском пољопривредом као и програме који се баве промоцијом органске пољопривреде и то: од укупног буџета за пољопривреду органске хране, за едукацију пољопривредних произвођача, научна истраживања из области производње по концептима органске пољопривреде и трансфер знања до крајњих корисника, пољопривредника.
Органска пољопривреда је постала важан аспект Европске еколошке политике. Од примене Регулатива Већа (EЕC) 2078/92 о компатибилности пољопривредне производње са условима животне средине (the “Agri-environment Regulation“), ЕУ промовише органску пољопривреду засновану изричито на позитивним ефектима на животну средину.
Према дефиницији ФАО (Организација за храну и пољопривреду при УН) и Светске здравствене организације, органска пољоприведа представља систем управљања производњом, који промовише оздрављење екосистема укључујући биодиверзитет, биолошке циклусе и наглашава коришћење метода које у највећој мјери искључују употребу инпута ван фарме. Према Organic Trade Association, органска пољопривреда је целовии систем руковођења производњом, који промовише и подстиче здравље агроекосистема, биодиверзитет, биолошке циклусе, биолошку активност земљишта, једном речју, органска пољопривреда и органска производња подразумијевају коришћење метода и средстава која су у складу са природом и која је не нарушавају ни у ком погледу.
Основна идеја органске, биолошке, еколошке или биодинамичке производње (биофарминга) је стварање природне биолошке равнотеже између биљних и животињских организама у агробиоценозама. Односи између биљних и животињских организама су вишеструко повезани обезбеђујући несметано кружење материје и проток енергије. Дакле, ова производња подразумева гајење пољопривредних култура на биолошким основама уз изостављање примене минералних ђубрива и конвенционалних пестицида. У принципу, она се заснива на квалитетнијој производњи уз поштовање основних еколошких и економских постулата.
Насупрот органској биљној пољопривредној производњи, интегрална производња је интегрална биљна производња, која садржи све елементе конвенционалних система биљне производње, али хемијске мере заштите се препоручују кад су исцрпљене друге мере у борби против биљних болести, штеточина и корова. Осим агротехничких мера у систему интегралног ратарства изузетно су значајне и биолошке мере борбе, извештајно-прогнозна служба, интегрална заштита биља и др.
Органска производња као део еколошког, одрживог развоја обухвата производњу хране и намирница (примарна пољопривреда, прерада до дистрибуције) али и неке друге производе биљног и животињског порекла (тканине, кожа). На основу базичних стандарда, она се заснива на примени принципа агроекологије. То је законски регулисана производња и укључује контролу и сертификацију производње и производа.
Методама органске пољопривреде омогућено је побољшање услова животне средине, односно побољшање екосистема, побољшање и очување квалитета воде, побољшање и очување земљишта, његове плодности. Применом метода органске производње, примјеном природних процеса код производње биљака и животиња, изоловањем земљишних парцела, сточарских фарми, објеката за прераду, контролом воде за наводњавање, обезбеђивањем стручњака који примјењују своје знање и прате актуелности и научна сазнања, осим добијања органских производа, произвођачи могу остварити и високи профит.
Основни принципи органске пољопривреде
Обзиром да се обавља непосредно у природној средини, пољопривредна производња може имати пресудан (позитиван или негативан) утицај на развој одређене агробиоценозе. Са циљем стварања довољне количине хране конвенционална пољопривреда користи велики број агрохемикалија и на тај начин ремети хармоничан живот у земљишту и квари његову порозну структуру. Производња, биљна и сточарска, заснована искључиво на квантитету и максималној експлоатацији природних ресурса, значајно доприноси деструкцији природне средине.
Да би се смањила еколошка деградација и поправио квалитет хране посљедњих година развила се органска (еколошка, биолошка) пољопривреда. Иако систем органске производње постоји више од 80 година, тек средином осамдесетих година прошлог века добија на значају. Са овом производњом су доминирајући економски принципи доведени у најбољу могућу корелацију са еколошким захтевима. Органска пољопривреда значајно редукује употребу синтетичких пестицида и ђубрива. На овај начин она дозвољава да природни закони спонтано повећају приносе и отпорност гајених биљака на болести и штеточине, а као крајњи производ добија се здрава храна.
Овај вид производње са заснива на правилној ротацији култура, плодност земљишта се повећава ђубривима животињског порекла, легуминозама, зеленишним ђубрењем, отпадним материјалима из сточарске производње, механичкој обради, микробиолошким ђубривима, а заштита ујева од напада штеточина, болести и јаке закоровљености се решава биолошким пестицидима. Све ове компоненте потпомажу да се одржи природна продуктивност земљишта и обезбеди снабдевање биљке хранљивим материјама.
Постоји много разлога зашто би се требало бавити органском производњом. Неки од довољно јаких разлога су: овај начин производње штити будуће генерације, не дозвољава хемикалијама да уђу у ланац исхране, штити здравље произвођача, помаже малим фармама, повећава запосленост, подржава економију, штити квалитет воде, смањује ерозију земљишта, штеди енергију, храна има бољи укус, итд.
Забринутост за здравствену безбедност хране, као и стабилност већ угрожених природних ресурса, основни су разлози интезивирања система еколошке пољопривреде последњих година. Органска пољопривреда у први план истиче квалитет и безбедност хране, за разлику од конвенционалне која има за циљ, да пре свега, повећа продуктивности. Основни принципи органске пољопривреде почивају на принципима одрживог пољопривредног развоја који подразујева управљање и очување природних ресурса и усмеравање технолошког развоја ка задовољењу потреба садашњих и будућих генерација.
Органска пољопривреда може се успешно везивати за концепт мултифункционалне пољопривреде и одрживи систем развоја где значајно мјесто има очување биодиверзитета и агробиодиверзитета.
За наше услове је значајно да се у еколошки ненарушеним срединама развија органска производња, специфична за различите регионе. Органска производња је систем који проистиче из базичних стандарда формулисаних у оквиру IFOAM (International Federation of Organic Agriculture Movements, основана 1972. год).
IFOAM (International Federation of Organic Agriculture Movement), међународно удружење које окупља преко 600 чланица из 130 земаља, има веома значајну улогу у креирању једног препознатљивог система сертификовања органске пољопривреде.
IFOAM стандарди препознати као интернационални и они су основни стандарди за органску производњу и прераду (узгој, производња, прерада и складиштење). Ови стандарди се ревидирају сваке две године и оквир су и основа за сва светска тела за сертификацију која на основу њих развијају своје стандарде. Национални стандарди треба да буду детаљни и да узму у обзир специфичности и локалне услове за производњу.
Овим законом уређује се производња хране методама органске производње.
„Органска пољопривреда је систем еколошког управљања производњом којом се унапређује биодиверзитет, кружење материје у природи, биолошка активност земљишта и заштита животне средине.“
Под органским газдинствима подразумијевају се пољопривредна газдинства чија се производња остварује у складу с одредбама Закона о органској производњи“.
(tehnologijahrane.com, agropress.org)
