Прочитај ми чланак
Највеће и најпостојаније српско село у централном делу Космета- Грачаница, бије одсудну битку за опстанак. Оно што албански сецесионисти у протеклих тринаест година нису успели да остваре – да откупе српска имања у самом насељу и око њега, урадиће Срби за њих.
И то они окупљени око новоформиране општине Грачаница, коју је у самом месту инсталирала шиптарска власт у Приштини.
– Та нова општинска власт, која функционише у систему шиптарских институција и под директном контролом Хашима Тачија и његове владе, има задатак да спроведе паклени план својих газда. Шиптари, по сваку цену желе да уђу у Грачаницу, да најпре купе неку кућу и плац и да онда, по већ опробаном сценарију шире круг и протерују Србе – прича један старији грађанин Грачанице после литургије коју је у манастиру Грачаница, поводом манастирске славе – Успења пресвете Богородице, служио епископ рашко-призренски Теодосије.
Епископ је окупљени народ замолио „да не продеје своја имања и да збије редове и одупре се тешким искушењима“.
Поред српске општине Приштина која већ тринаесту годину ради измештена у Грачаници, у овој српској средини последњих неколико година функционише и новоформирана општина Грачаница која ради у шиптарском систему власти. Упркос мишљењу које преовладава да у тим институцијама у центрланом делу Космета ради далеко већи број Срба , Горан Арсић, начелник Косовског округа трвди да је њих свега око три стотине, укључујући и запослене и у шиптарским министарствима у Приштини.
За улазак у Грачаницу Шиптари не жале новац. За имања поред пута Приштина-Скопље плаћали су ар и до 30.000 евра. За плац у Грачаници спремни су да плате много више. И не либе се да то свакодневно нуде.
– За сада одолевамо. Тешко је овде функционисати и радити али ја не желим да одустанем. Имам свој ресторан, који солидно послује – прича Миодраг Димитријевић (33), отац тринаестомесечног Дамјана и шестогодишње Магдалине. – Наш задатак је да задржимо просторе које смо наследили од својих предака. Упркос чињеници да Албанци не жале новац за земљиште на значајнијим локацијама, пре свега поред путева и у центрима села, у самој Грачаници нема продаје имовине. Продаја само једне парцеле повукла би нас у катастрофу.
– И поред свих недаћа, а посебно чињенице да живимо у својеврсном гету, јер немамо слободу кретања, сви ми, ипак, некако верујемо у боље дане, а пре свега да ће наша држава Србија бити присутнија овде. Без српских иснтитуција нема нам опстанка на овом подручју – прича Љубомир Максимовић (50), професор разредне наставе.
И он сматра да је најбитније „обуставити продају српских имања, која је нарочито присутна на рубним подручјима и околним селима“.
– Истина је да Шиптари нуде енормно високе цене за куповину земље како би постали већински власници наших имања. Наша држава Србија треба хитно да одговори отварањем нових радних места, да запослимо овај народ и да га сиромаштвом не терамо да продаје земљу и одлази са ових простора.
Већина овдашњих Срба верује да се нико неће усудити да прода кућу и имање Албанцима у самој Грачаници. Али, отворено изражавају бојазан од потеза које вуче новоформирана општина која ради у шиптарском систему. Плаши их што покушава да преузме све надлежности од српских институција.
Да су настојања шиптарских власти да свој циљ о преузимању српских установа остваре посредством Срба више него очигледна, потврђује и Горан Арсић, начелник Косовског округа. Он као „посебно проблематичну“ истиче најављену приватизацију Привредног комбината „Ратар“ из Лапљег Села за који су шиптарске власти већ расписале тендер.
Расељени у Угљару пет месеци без воде
Насеље “Берген” у Угљару код Косова Поља где живи око 30 расељених породица већ пет месеци је без воде.
Незадовољни због вишемесечне несташице воде расељени из “Бергена” су крајем прошлог месеца блокирали пут кроз Угљаре како би указали на проблем са којим се суочавају.
Марија Балог, која као расељено лице ту живи, изјавила је КИМ радију да је су се обраћали многим институцијама али с обзиром да нико није реаговао расељени су одлучили да крајем прошлог месеца блокирају пут у Угљару. Након многих обећања одлучили су да престану са блокадама.
“Тек јуче, након што сам поднела захтев Општини Грачаница, нам је обећано да ће ископати две бушотине, значи да направе два бунара како би имали довољно воде да се више не снебивамо. Јуче су послали цистерну тако да смо се снабдели пијаћом водом. Данас су и неки квар отклонили како би могли да имамо довод градске воде коју одавно немамо”, казала је Балог.
Јелена Стојановић, директор јавних служби у Општини Грачница каже за Радио КИМ да је изградња бунара алтернативно решење којем ће се приступити уколико екипе не успеју да отклоне кварове на водоводној мрежи.
“Угљаре има проблем са водоснабдевањем. Док се тај проблем у глобалу не реши ми ћемо њима свакодневно слати цистерне са пијаћом водом која је технички исправна а што се тиче бунара ја немам никакве информације о томе. У случају да се овај проблем не реши у неко догледно време то ће нам бити алтернативно решење”, рекла је Стојановић.
Марија Балог каже да ће расељени који живе у Берген насељу, уколико проблем не почне да се решава у наредних неколико дана, поново блокирараи пут у Угљару.
Она наводи да је веома тешко свима у овом избегличком насељу без воде али, како наводи, уопште посматрано ове породице су заборављене од свих.
“Нама вода треба и не само нама него целом свету. Ја мислим да нас посматрају као грађане трећег реда који немају ни на шта права зато што смо расељени. Нас нико не види нас нико не обилази, нас нико не пита да ли нам треба нам нешто, нас нико није дошао да пита како се сналазимо без воде све док сами нисмо дигли узбуну”, рекла је она.
Влада Норвешке је 2002. године изградила шест двоспратних стамбених зграда (насеље Берген) у Угљару за расељена лица која су претходно живела у разним избегличким центрима у на централном Косову.
( Вечерње новости )
