Прочитај ми чланак
Kраљево/Закута: Нису само велики шумски пожари, разлог за забринутост житеља села Закута код Краљева, већ и планска сеча листопадних и борових шума на обронцима Гледићких планина, које планира да посече Шумско газдинство. Мештани своја права, за сада, траже законским путем.
Мештани села Закута сматрају да су шуме на обронцима Гледићких планина њихова дедовина која ће, по основу Закона о враћању одузете имовине, поново постати њихово власништво.
Они своја права за сада траже законским путем, иако је, било већ неких размирица између њих и радника Србијашуме.
Сељани, попут Марјана Аксентијевића даноноћно држе стражу у бачијама, јер је планска сеча букових шума почела.
„Ако се ово настави, ко зна шта ће да буде. Ми смо овде да заштитимо шуме и да не дозволимо да се неко евентуално побије и да се било шта немило догоди“, каже Марјан Аксентијевић.
Шуме припадају Закућанима, тврде у селу. Деоба око 420 хектара извршена је још тридесетих година прошлог века. Већина, ипак, не поседује одговарајуће папире или важећа документа о власништву због чега су и настали спорови са Србијашумама.
Шуме, сматрају они, не треба дирати док се не регулишу својински односи.
Мештани кажу да је шума њихова и да имају папире о власништву још за време старе Југославије па све до 1950. године.
„Мој деда, отац и ја смо секли грађ за куће и штале и никада нас нико није спречавао“, каже један мештанин.
„Шуму нико не може да ми посече. Плаћам порез од како памтим. Мој деда је шуму купио. Све документе имам. Нисмо имали никаквих државних шума“, додаје други мештанин.
Закућане иритира и то што су појединци остварили право својине иако су шуме по истој основи свима одузете после рата. Одељење за привреду општинске управе у Краљеву је издало потврду Месној заједници, да су мештани, у законском року, поднели захтев за регулисање њихових имовинских права, што значи да је поступак у току.
Овога се плаше мештани Закуте. Почела је сеча здравих стабала и здраве шуме. Цена оваквог поседа, нормално, вишеструко је умањена, а штета, практично, ненадокнадива.
У Шумском газдинству кажу да је сеча започела у оквиру редовних планова и у сладу са Законом о пословању предузећа за газдовање шумама.
Директор Шумског газдинства „Краљево“ Божимир Пендић каже да је једини власник тог земљишта држава Србија.
„Ми смо корисници тог земљишта које нам је дато на газдовање. Ми у тим шумама спроводимо само планом предвиђене радње и у овој години планирамо проредне сече и у том духу смо кренули са сечом“, каже Пендић.
Шуме на Гледићким планинама преживеле су национализацију, а потом и неколико аграрних реформи. На овом терену није било пожара, захваљујући сеоским стражама. У Закути су одлучни да сачувају шуме, јер су оне, како кажу, многима једини извор прихода.
Крагујевац: Стиже и велики “фића”
Премијера крагујевачког модела “фијат 500 XЛ” биће крајем септембра на сајму у Паризу. Рради о моделу са седам седишта који ће се производити на истој платформи као и “500 Л”
КОМФОРНИЈА верзија модела који се данас производи у Крагујевцу, а који ће имати назив “фијат 500 XЛ” биће први пут приказан јавности на Салону аутомобила у Паризу од 29. септембра до 14. октобра ове године, док ће америчку премијеру имати наредне године.
Већ 9. октобра ће, према најавама првог човека “Фијат групе” Серђа Маркионеа, почети и серијска производња новог модела.
Према најавама, у питању је верзија са седам седишта у три реда, који за сада има назив “фијат 500 XЛ”. Међутим, постоје идеје и да му се да нека друга ознака, а све како би се више разликовао од модела “500 X”.
“Фијат” је, иначе, промену имена у последњи час урадио и са новим моделом “алфа” који је првобитно требало да се зове “милано”, а само две недеље пре светске премијере је преименован у “ђулијету”.
Без обзира на име које ће “Фијат” одабрати, јасно је да се ради о моделу са седам седишта који ће се производити на истој платформи као и “500 Л” и који ће имати исто међуосовинско растојање, а простор за додатна два седишта пронађен је у дужем задњем делу препуста преко осовине за око 150 мм.
Предњи део неће претрпети никаве измене, а задњи ће бити тек незнатно стилизован. Унутрашњост остаје иста као у моделу са пет седишта, с тим што се, као и у свим возилима која имају трећи ред седишта, други ред помера и преклапа, а све због лакшег приступа на два додатна седишта.
“Фијат” са овим моделом улази у оштру тржишну утакмицу са возилима “рено сеник”, “ситроен пикасо” и “форд Ц-макс”.
Под хаубу овог аутомобила уграђиваће се мотори који се користе и за покретање “фијата 500 Л”. Бензинци, двоцилиндраш од 0,9 литара “твин-ер турбо” са 105 КС,и четвороцилиндрични 1,4 литарски агрегат са 95 КС и сјајни дизелаш 1,3 “мултиџет 2” са 85 “коња”.
Горњи Милановац: Тражи се провера приватизације Такова
Општинско веће у Горњем Милановцу данас је упутило захтев државним органима да се преиспита приватизација једног од највећих српских произвођача хране, комбината „Таково“, коме прети потпуно гашење.
Та одлука уследила је после упозорења општинског синдиката да се свакодневно отпуштају радници „Такова“, при чему се не поштује Закон о раду, као и да се компанија реструктуира у више друштава, приказују успешни финансијски извештај, а не исплаћује дивиденда.
„Треба да се предузму хитне мере да се спаси што се спасити може, јер је у питању производња хране од кога зависи опстанак читавог рудничко-таковског краја“, рекао је председник Општинског већа Самосталног синдиката Раде Максимовић.
Он је указао да се комплетне производне линије „Такова“ пребацују из Горњег Милановца у друге државе, поједина производња сели у друге градове, а на раднике „врше притисци да прихвате отказе, без испуњења законских услова“.
До сада је, по његовим речима, отпуштено 3.000 радника, а отказе могу да очекују и неки од преосталих 800 запослених.
Председник Самосталног синдиката у „Такову“ Милојко Живановић рекао је да има много сумњивих радњи у процесу приватизације „Такова“ и да то треба да се преиспита, „како са економског тако и законског аспекта“.
Јагодина: Морава није – Нил
На подручју Поморавског округа и у градовима на Великој Морави Јагодини, Ћуприји и Параћину, нема заражених вирусом западног Нила.
То су изјавили званичници Центра за контролу заразних болести Завода за јавно здравље „Поморавље“. Начелник тог центра, епидемилог др Горан Радовановић, каже да нису имали ниједну пријаву са клиничком сликом коју испољава ова болест, као ни лабораторијску потврда о присуству овог вируса код пацијената.
Радовановић је навео да се ситуација прати, напоменувши да је вирус фаталан за старије људе са нарушеним имунитетом.
Према његовој оцени, на нашим подручијима имаћемо све више тропских болести, због климатских промена и температура које су као афричке.
У утроак је саопштено да су у Србији укупно 23 особе заражене вирсуом западног Нила, али постоје сумње да је тај број већи.
Неготин: У славу музичког великана
И овог септембра, као што је то случај деценијама уназад, Неготин ће живети у духу и ритму музике и тиме још једном потврдити значај најстаријег српског фестивала ове врсте музике.
Стеван Стојановић Мокрањац није само утемељивач хорске музике у Србији, већ и најпрецизнији музички хроничар свог времена. Родни Неготин је, желећи да се одужи овом музичком великану, сачинио легат, фестивал „Мокрањчеви дани“ на коме од 1966. године, када је све почело, сваке године учествују најбољи хорови, извођачи и композитори, све што одсликава музичку сцену Србије и иностраних земаља.
Отварање изложбе „Арт тура“ у Музеју Крајине, а потом и концерт новосадске етно-групе Врело вече уочи званичног почетка, представљају увод у 47. Мокрањчеве дане који ће бити отворени 14. септембра у дворишту Мокрањчеве родне куће. Овогодишњи беседник је Исидора Жебељан, најмлађи академик у Србији и најизвођенији српски композитор у иностранству, а фестивал ће званично отворити министар културе, информисања и информационог друштва Братислав Петковић.
Обавезна композиција натпевавања хорова на 47. Мокрањчевим данима су Приморски напјеви, а оцену коме ће припасти статуа Мокрањца као најбољем хору донеће диригент Даринка Матић Маровић, музиколог др Бранка Радовић и диригент проф. Влада Милић. Овај трочлани жири оцењиваће наступе хорова Гортинија из Гевгелије у Македонији, Постојна из Постојне у Словенији, затим хора Мир из Белишћа у Хрватској, београдског хора Тринити и Нишког камерног хора. Фестивалски дани у Неготину обиловаће различитим програмским садржајима, тако ће Мокрањчеви дани бити завршени у четвртак, 20. септембра доделом признања и завршном речи селектора др Бранке Радовић. Иначе, Мокрањчева задужбина у септембру 2012. године организује „Одјеке Мокрањчевих дана“ у Београду, Крагујевцу и Новом Саду.
( www.rts.rs, Вечерње новости, www.rtv.rs, www.sumadijapress.iz.rs, Данас)
