Прочитај ми чланакПрема најновијим анализама на основу података Еуростата за 2023. годину, Србија се налази на самом дну Европе када је реч о номиналној висини просечних државних старосних пензија.
Просечна бруто годишња пензија у Србији износи само 4.239 евра, што је најнижи износ међу анализираним европским земљама, заједно са Бугарском која бележи незнатно више – 4.479 евра.
За поређење, просечна годишња пензија у земљама Европске уније износи 17.321 евро (око 1.443 евра месечно), док на врху листе доминирају богате земље северозападне Европе: Луксембург са импресивних 34.413 евра годишње, Данска са 30.543 евра и Норвешка са 29.176 евра. Следе земље попут Немачке (19.138 евра), Француске (19.756 евра) и Шпаније (19.844 евра).
„Пензиона мапа“ Европе показује огроман јаз између запада и истока континента. Док у богатим земљама пензије у великој мери покривају или чак премашују трошкове живота пензионера, у Србији и већини земаља региона постоји значајан дефицит. Према анализи ДатаПулса, пензије у Србији покривају мање од 60% потребних трошкова за живот старијих особа, што пензионере ставља у ризичну позицију и повећава зависност од породице или других извора прихода.
Када се узме у обзир куповна моћ, разлике се донекле смањују јер су трошкови живота у источној Европи нижи. Ипак, Србија и даље остаје у групи земаља са структурним проблемима у пензионом систему – без значајнијег развијеног приватног или професионалног пензионог осигурања, за разлику од западних земаља.
У региону, Србија номинално стоји боље од неких суседа (нпр. Босне и Херцеговине или Турске), али заостаје за Румунијом, Мађарском и другим земљама које бележе бољи однос пензија према трошковима живота. Тврдње да је Србија лидер у региону или Европи по питању пензија не одговарају стварним подацима, наглашава се у анализи.
Ови подаци додатно истичу потребу за даљим реформама пензионог система у Србији, посебно у правцу повећања одрживости и смањења ризика од сиромаштва у старости, који је и даље висок у већини земаља источне и југоисточне Европе.
