Прочитај ми чланакДан након што се 11 трофејних ватерполиста Србије повукло из репрезентације због крајње дискутбаилних изјава Слободана Сора, огласио се и Ватерполо савез Србије.
Соро је као нови председник ВСС-а изјавама подстакао најпре селектора Уроша Стевановића да се повуче из репрезентације, а онда се огласио и 11 „делфина“ који су много пута до сада усрећили Србију и љубитеље ватерпола.
Сада је Савез одлучио да се огласи и практично удари на репрезентативце коју су објавили повлачење, али не онакво какво многи желимо, већ је то само био одговор на непоштовање (да не употребимо неку тежу реч) од стране Сора и њему блиских људи.
Саопштење Ватерполо Савеза Србије о новонасталој ситуацији преносимо у целости, иако је било изузетно непријатно само прочитати га.
„Ватерполо савез Србије дужан је да буде прецизан. Не желимо да лишавамо јавност било које информације и због тога ћемо писмо једанаест играча које је током јучерашњег дана стигло на адресу Савеза објавити у целости, али ради истине, дужни смо да напоменемо да није у питању једанаест актуелних репрезентативаца, већ четири актуелна и седам бивших.
Због чега ово напомињемо? На последњем такмичењу (квалификације за Светски куп), које је ватерполо репрезентација Србије играла под вођством Уроша Стевановића, такође сада већ бившег селектора, али тада актуелног, играчи Страхиња Рашовић (34), Сава Ранђеловић (32), Радослав Филиповић (28), Радомир Драшовић (28), Немања Вицо (31), Никола Дедовић (34), Виктор Рашовић (32), нису били позвани у репрезентацију. Да ли нису били позвани због својих година, лоше форме, смене генерација или неког другог разлога, ми у то не желимо да улазимо, али желимо да констатујемо да је то чињенично стање и да се они нису нашли на списку тадашњег селектора Уроша Стевановића.
Четири играча јесу била позвана, а од њих су тројица учествовала на такмичењу, Никола Јакшић (29), Петар Јакшић (24), Ђорђе Лазић (30), а Душан Мандић (31) није могао да наступа због повреде. Стога смо сматрали да је јавност дужна да буде обавештена и да, ако се већ инсистира на томе да су играчи репрезентативци, што свакако они сви јесу били у различитим периодима своје каријере, да се онда прецизно каже ко су актуелни, а ко бивши репрезентативци, јер је управо Урош Стевановић тај који је о томе одлучивао када је правио списак играча за последње такмичење на којем је водио репрезентацију Србије.
Пре објављивања писма једанаест играча у целости, желимо још да нагласимо да ми као организација ни на један начин не желимо да учествујемо у ономе у шта се претворио један сасвим природан процес у спортској организацији попут ватерполо савеза, а то је избор руководства који се редовно одвија сваке четири године и који је протекао без икаквих трзавица, а претворио се у чист политички обрачун и злоупотребу спорта у политичке сврхе. Ми смо спортска, а не политичка организација и ко год од актуелних или бивших ватерполиста, тренера или чланова Савеза, жели да се бави политиком, има на то потпуно право, али оно на шта нема право јесте да користи у те сврхе своју спортску, актуелну или бившу позицију. Очигледна је жеља и потпуно је јасно да неко покушава да остварује своје политичке циљеве преко ватерпола и то потврђује начин на који је као на дугме укључен један значајан део политичке јавности. Ватерполо савез у томе не жели да учествује и осуђује сваку злоупотребу спорта у политичке сврхе.
Сада у целости и без измена објављујемо писмо седам играча Радничког (Никола Јакшић (29), Петар Јакшић (24), Никола Дедовић (34), Страхиња Рашовић (34), Сава Ранђеловић (32), Радослав Филиповић (28), Виктор Рашовић (32)), једног играча Марсеја (Радомир Драшовић (28)), једног играча Јадрана (Ђорђе Лазић (30)), једног играча Приморца (Немања Вицо (31)) и једног играча Ференцвароша (Душан Мандић (31)):
‘Поштовани,
Као дугогодишњи репрезентативци, актуелни европски И троструки олимпијски шампиони сматрамо да је неопходно да се огласимо поводом најновијих дешавања у нашем Савезу.
Нови председник Савеза, Слободан Соро је у више наврата кроз своје изјаве покушао да дискредитује И омаловажи све наше успехе последњих неколико година. Наше златне медаље ни најмање нису биле одраз тренутне инспирације, као што то наводи Слободан Соро, већ године великих одрицања, тренирања, заједништва И борбе.
Такође, подсетили бисмо јавност да је неколицина играча из актуелног састава репрезентације већ била изложена неспортским потезима од стране Слободана Сора и његовог тима људи у ВК Нови Београд, од забране тренирања, избацивања из клуба, недозвољавања играња за репрезентацију итд… Сматрамо да су и тада сви ти поступци учињени како би се наштетило нашој репрезентацији, нашем заједништву и како би се спречио даљи напредак српског репрезентативног ватерпола.
Наш тим као најтрофенија репрезентација Србије заслужује председника савеза достојног свега онога за шта смо се борили све ове године, некога ко ће бранити наше интересе, залагати се за нас, вредновати све освојено и подстаћи даље освајање трофеја. Поносни смо на све што смо остварили са капицом Србије – на сваку утакмицу, сваку победу, али и на сваки тежак тренутак који нас је учинио јачима као тим. Као актуелни европски и троструки олимпијски шампиони, верујемо да смо својим резултатима јасно показали ко смо и шта представљамо. Последњих десет година ватерпола у Србији несумњиво представља један од најтрофејнијих периода у историји нашег спорта.
Током читаве наше каријере водили смо се принципима поштовања, достојанства и фер-плеја. То поштовање смо показивали према свима, па и према Слободану Сору, данашњем председнику Савеза, и у периоду када је наступао за репрезентацију Бразила и играо против Србије на највећим такмичењима. Сведоци смо да је и тада улагао максималне напоре да заустави пут репрезентације Србије ка највећим успесима, али исто тако и да у томе није успео – што потврђују резултати које смо заједно остварили на радост целе наше нације.
Након много размишљања и међусобних разговора, донели смо једногласну одлуку да се повучемо из играња за ватерполо репрезентацију Србије докле год је на њеном челу Слободан Соро и његов тим људи. Ова одлука је била веома тешка, јер је играње за репрезентацију за нас увек представљало највећу част и привилегију и сан сваког младог спортисте.
Ипак, сматрамо да је неопходно да ми лично подигнемо глас против свих оних који желе да дискредитују и униште тешко стечене успехе ватерполо репрезентације зарад својих личних интереса. Такве особе не смеју бити на челу најтрофеније репрезентације у Србији.
Апелујемо на јавну подршку бивших и садашњих спортиста, људи из света ватерпола, и свих оних којима је стало да ватерполо савез не оде у руке оних који из свог личног незадовољства и хира желе да обезвреде прошлост, а униште будућност нашег најтрофенијег спорта.
Играчи репрезентације Србије:
Капитен Никола Јакшић, Радослав Филиповић, Душан Мандић, Страхиња Рашовић, Сава Ранђеловић, Ђорђе Лазић, Радомир Драшовић, Немања Вицо, Никола Дедовић, Петар Јакшић, Виктор Рашовић'“, пише у саопштењу ВСС-а у ком се налази и писмо ватерполиста.
На овакав начин писати о „делфинима“ који су у јануару ове године освојили златну медаљу на Европском првенству у Београду је заиста срамно. Како неко од њих може бити „бивши“ у овом тренутку или на пример у лошој форми, ако је 25. јануара подигао златну медаљу на одушевљење огромног броја људи у Србији?
Како се неиграње на једном, сви знамо мање битном такмичењу, какве су квалификације за Светски куп, може тумачити да је неко одмах бивши репрезентативац и за такве одлуке упирати прстом у селектора Стевановића, који је и сам прошао кроз смену генерација са репрезентацијом Србије и домогао се, између осталог, златне олимпијске медаље у Паризу?
Поставља се и питање зашто писмо ватерполиста није објављено још у четвртак када је стигло на адресу Савеза, него се чекао петак како би се смислио одговор (боље да га нису смишљали)?
На крају, срамно је и помињање ко је из ког клуба, јер је јасно да међу ватерполистима који су се огласили нема никога из Новог Београда, где годинама главну реч води Александар Шапић и њему блиски људи. Раздвајати наше златне репрезентативце на такав начин је нечувено и заиста је срамота што је Ватерполо савез Србије на челу са Сором, који је и сам био део Новог Београда, ово дозволио себи.
