(Политика)
Црвена звезда вечерас (19 ч) на свом стадиону против Радничког треба да се пробије у четвртфинале Купа Србије и да улије себи оптимизам за окршај с Партизаном у суботу.
Какве год да има бољке Црвена звезда је увек пред истим задатком – да победи. Тако је и вечерас када јој на ноге долази крагујевачки Раднички у осмини финала Купа Србије (19 ч).
Звезда није клуб у коме се једно такмичење подређује другом. Тога није било ни када је некада јуришала на европски престо. Једноставно, она је морала да буде спремна и за најтеже могуће изазове и свака утакмица јој је била важна.
Околности су се измениле, али „црвено-бели” носе исто бреме. Куп се не вреднује као некад, међутим, Звезда нити хоће, нити може да у њему игра споредну улогу.
Окршај с Крагујевчанима има вишеструки значај. Прво, победа је води у четвртфинале, примиче је за корак трофеју, који је она највише пута освајала (25), али њих никад доста.
Поред тога овај сусрет има и додатну важност. У суботу је „вечити дерби”, Звезди у госте стиже Партизан, па би победа и добра игра против Крагујевчана улили додатни оптимизам фудбалерима „црвено-белих”.
Није потребно да се посебно истиче колико је то значајно за такве сусрете, поготово за Звездине играче, који су и ове јесени неколико пута подлегли под притиском дреса који носе.
Тренер Стојановић је обелоданио да не може да рачуна на Нинковића и Ковачевића, а да су Мартиновић и Петковић под знаком питања. Милуновић је признао да играчи већ мисле на Партизан, али да морају и меч с Радничким из Крагујевца да схвате као дерби.
Звезда у овај сусрет улази, вероватно, и с психолошком предношћу. У првенству је у Крагујевцу победила с 2:0, па ако је била боља у гостима, зашто не би и код куће.