Прочитај ми чланак
(Спортал.рс)
Владимир Вемезовић је други мандат на клупи Партизана окончао сменом. Он се обратио јавности на сопствену иницијативу, а на крају конференије за медије, која је траја скоро сат времена, је поручио:
– Ко је овде радио, ни пакао му неће тешко пасти – рекао је Вермезовић, који је претходно истакао како су га у клубу смењивали још од летос.
– Ово је била за мене изузетно тешка година. Испичетка се нисам осећао најбоље, много пута сам био смењиван, а било је много нервирања. Приче о мом одласку су пласиране после АЕЛ-а, Доњег Срема, Борца, Звезде…Било је изузетно тешо да се ради. Били смо и на минус два и плус 11, али се знало да ћу бити смењен поготово од тренутка када је отишао спортски директор Љубиша Тумбаковић.
Вермезовић сматра да је главни разлог за суноврат била пауза за време утакмица репрезентације Србије, када је шампион имао велики 11 бодова предности.
– Од те паузе све се распало. Та пауза нам је све разбила, а због чека се то догодило изанализираћу уз помоћ паметнијих људи. Партизану желим све најбоље, увек ћу га бодрити и увек ће имати место у мом срцу. Најефикаснији смо и тим са најмање примљених голова, играли смо у Европи, афирмисали младе играче. Ко хоће да види, било је и добрих страна, али шта да се ради, остаје ми горак укус, није све морало овако.
Како сте регулисали питање уговора са Партизаном?
– Ништа није договорено. У понедељак сам се видео са људима из клуба у 13.00, а у 13.15 све је већ било завршено. Немамо о чему да се договорамо, јер ће клуб испунити обавезе које има према важечем уговору.
Који је разлог смене, шта су вам замерили?
– Тражио сам објашњење, рекли су да су пословни разлози, а не лични. Замерили су ми губитак девет бодова предности и лошу форму.
Да ли бисте и ви уручили отказ Вермезовићу да сте били на месте људи који воде Партизан?
– Не знам, никад нисам био руководилац. Али као да ја нисам био део оних плус 11, као да је та предност слетела с неба… Овде нема система. Мислим да младе тренере, а себе не убрајам у младе, треба пустити да раде, уместо што их много брзо трошимо и смењујемо.
Вас су неколико пута смењивали, чак и тражили наследника?
– На све те кафанске приче нисам добио потврду. Знам да се нешто догађало после Интера, па на крају полусезоне, а кад смо имали плус 11 разговарали су са Франком Рајкардом у Истанбулу! А ја сам поднео оставку пре утакмице у Бакуу, нисам могао више да издржим, али сам после разговора са Љубишом Тумбаковићем одлучио да наставим даље.
Мислите ли да бисте у будућности поново могли да се вратите на клупу црно-белих?
– Не, доста је два пута. Остајем партизановац, а клуб се тренутно разликуује од оног у којем сам некад играо или касније био тренер.
Сада је у лошој ситуацији?
– Другачији је, већа је криза, велика је разлика.
Дошли сте на наговор Љубише Тумбаковића, који је функцију спортског директора напустио због добре понуде из Кине и, по некима, оставио вас на цедилу кад се поптуно закувало?
– Тумбаковић је имао незахвалну уклогу да балансира између људи који воде клуб и мене.
Прича се и да су неки играли због притиска менаџера?
– Не, нису ме звали Фали Рамадани, Никола Дамјанац или Мирослав Стевић, тога није било.
Да ли сте се видели са новим тренером Вуком Рашовићем?
– Срели смо се пред моју смену, пожелео сам му срећу, јер сам знаои шта ће да се догоди. Рашовић је у добрим односима са Ђурићем, знам да често седе и пију кафу, па се надам да ће имати већу поршку него што сам имао ја!
