Прочитај ми чланак
И када су лошији него икада, ривалитет Црвене звезде и Партизана не опада. Шта више, у последње време је израженији у односу на славна времена. Не односи се то само на навијачки пир на трибинама, борбу за трофеје, већ и на међусобни “рат“ у прелазним роковима за потпис појачања која на неки начин залуде главе челника вечитих.
Било је таквих примера много у историји. Постоје урбане приче о доласцима Пиксија Стојковића, Дејана Савићевића, Илије Ивића или Дарка Ковачевића у Звезду, иако их је Партизан први звао и убеђивао. Знали су и црно-бели да запрже чорбу вечитом ривалу, па су у Хумској завршавали звездаши Ненад Бјековић, Бата Мирковић, Стеван Јоветић, а можда није познато да је Матеја Кежман пре Партизанове на столу имао понуду Драгана Џајића.
Отимачина међу вечитима и убацивање клипова у точкове љутом ривалу је посебно изражена претходних година. Најновији пример је дефанзивац Лоренс Ларти који је летос био на прагу Хумске, а сада га зове Црвена звезда. Прошлог лета смо имали сличне примере када је Марко Петковић имао предуговор са Партизаном, а завршио у Звезди или Исмаил Фофана којег је желео клуб са Маракане, а он се обрео у Хумској.
Мало смо прочепркали по историји фудбала у Србији (после разлаза са Црном Гором), присетили се званичних догађаја, али и јавних тајни који су одредили да поједини фудбалери заврше на „погрешној“ страни Топчидерског брда.
ИБРАХИМ ГАЈ (лето 2006) – погодак Црвене звезде
Било је то лето када Звезда није жалила пара за појачања из иностранства и када је Пиксијева управа прописно расипала новац. Тадашњи тренер Партизана, Мидораг Јешић је жарко желео да ангажује Ибрахима Гаја којег је тренирао у ЦСКА. И док су црно-бели оклевали и ценкали се, Звезда им је преотела Сенегалца који је убрзо постао миљеник Делија. Поновила се идентична ситуација као са Благом Георгијевим.
„Нисам ја разговарао са Партизаном, већ мој менаџер. Битно је да сам у Црвеној звезди“, рекао је Гај по доласку на Маракану.
МЛАДЕН ЛАЗАРЕВИЋ (лето 2006) – промашај Партизана
Леви бек Земуна је тада важио за врло тражену робу на фудбалској пијаци. Звезда је прва кренула по њега и само се чекала званична промоција на Маракани. Чак га је тренер Бајевић ставио на списак путника за одлазак на припреме у Аустрију. И док су црвено-бели чекали, а Лазаревић тренирао у њиховој опреми, Партизан га је – потписао!
„Са црно-белима сам се договорио за два минута“, рекао је задовољни Лазаревић.
Али, уместо освете за случајеве са Георгијевим и Гајом, Партизан се избламирао, пошто је Лазаревић за две године одиграо само девет првенствених мечева и био један од највећих промашаја клуба из Хумске.
ЛАМИН ДИЈАРА (лето 2007) – погодак Партизана
Тада анонимни Сенегалац, штићеник менаџерске агенције актуелног директора Црвене звезде, Зорана Стојадиновића био је лета 2007. на корак до преласка из Зрињског на Маракану. У то време утицајни агент понудио је тамнопутог шпица председнику Драгану Стојковићу, али је Пикси проценио да у конкуренцији Рашковића, Баркоса, Тричковског, те млађаног Филипа Ђорђевића црвено-белима није потребан играч из Премијер лиге БиХ. Стојадиновић се окренуо, закуцао на врата тадашњег директора Партизана, Ивана Томића и нахвалио свог клијента. Томић је инсистирао да Дијара дође на седмодневну пробу, али је после првог тренинга пристао на нагодбу и за 60.000 евра купио центарфора који су вишеструко исплатио Парном ваљку. А посебно је био кобан управо по Црвену звезду, јер не против ње постигао пет голова и забележио четири асистенције.
РИСТО ЛАКИЋ (зима 2008) – промашај Партизана
Најављивали су га као чудо од десног бека из подгоричке Будућности. Звезда га је јурила две године, понудила за њега 300.000 евра у јануару 2006. године, али Подгоричани су то одбили.
„Понуда Црвене звезде је била више него коректна. Та финансијска ињкекција би нам добро дошла. Једини и прави разлог што смо одбили понуду из Београда је наше тренутно стање на табели“, рекао је тадашњи директор Будућности, Жарко Вукчевић.
Када је Звезда коначно одустала, Партизан је две године касније довео Лакића, за три пута мању суму него што је тражено вечитом ривалу. Испоставило се да није вредео ни толико, јер је у црно-белом одиграо само два првенствена меча и после годину дана отишао у Војводину. На губитку су били и Партизан и Будућност, Звезда је ликовала на крају.
ПАВЛЕ НИНКОВ (зиме 2008) – погодак Црвене звезде
У данима кад је са Чукаричким правио изненађења по Суперлиги, Нинков је најпре довођен у везу са Партизаном. Основано, јер су црно-бели у њему видели замену за Рукавину који је те зуме потписао за Дортмунд. Трансфер је припреман месецима, рачунало се на Павлову навијачку опредељеност, али је под утицајем менаџера, уз обећање да ће на Маракани добити бољи уговор него у Хумској решио да промени правац у последњи час. Црно-бели су извисили, а Звезда добила десног бека који је брзо израстао у капитена. Мада, има и оних који сматрају да су мотиви каснијег паљења џипа Павла Нинкова управо навијачке природе…
НИКОЛА МИКИЋ (зима 2010) – погодак Црвене звезде
Како изгледа кад легнеш да спаваш као будуће појачање Партизана, а пробудиш се у дресу Црвене звезде вероватно би могао да опише Никола Микић. Он је буквално преко ноћи променио клупске боје, пошто се већ догворио са тадашњим тренером црно-белих Гораном Стевановићем, а онда наредног дана одустао од Хумске, јер су се јавили људи из табора вечитог ривала. Тадашњи десни бек крушевачког Напретка плаћен је свега 75.000 евра, али је касније догурао до капитена Звезде и ако ништа друго завршавао посао у често расклиманој одбрани.
ПРИНС ТЕЈГО (зима 2011) – погодак Партизана
За време председничког мандата Драгана Стојковића, Црвена звезда је месецима јурила Принса Тејга и изгледало је као извесно да ће завршити на Маракани. Све је личило на сапуницу без краја, а завршило се тако што је нападач из Гане пар година касније завршио у Партизану. Да ствар по Звезду буде гора, Тејго јој је пресудио у два вечита дербија, имао велике заслуге за Партизанову дуплу круну и показао се као велики погодак клуба из Хумске.
ИВАН ИВАНОВ (лето 2011) – погодак Партизана
Бугарин је дуго био на радару Црвене звезде, међутим, урбана легенда је да се став о његовом ангажману променио доласком Роберта Просинечког за тренера. Прича се да је хрватски стручњак после одгледаних снимака утакмица Иванова побацао дискове у канцеларији и рекао да у њему не види појачање. Челници Партизана били су смиренији и темељнији, пратили су га на утакмицама репрезентације и тек после уживог снимања одлучили да га ангажују. За 650.000 евра довели су странца који се сматра једним од најбољих који је играо у Србији последњих година, јер је правио разлику и на озбиљним утакмицама.
ВЛАДИМИР ВОЛКОВ (лето 2011) – погодак Партизана
Роберт Просинечки је био у потрази за левим беком и избор је пао на Владимира Волкова из Шерифа.
„Разговарао сам са Просинечким и видео да је реч о модерном тренеру, који јасно види како би Звезда требало да игра у наредном периоду. Звезда је велики изазов и дао сам сигнал да нећу одбити њену понуду“, рекао је тада Волков.
Партизан је искористио финансијску надмоћ, преотео Звезди играча и направио пун погодак, ако се зна какве муке је Звезда од тада имала на овој позицији.
ЕДУАРДО ПАШЕКО (лето 2011) – промашај Партизана
Како су се само ломила копља и колико су челници вечитих ривала крајем јуна и почетком јула обмањивали навијаче. Прво је директор Црвене звезде Иван Аџић боравио у Бразилу и уз помоћ Дејана Петковића пронашао појачање за ослабљену навалу, али чим су новинари сазнали о коме се ради потрудио се да демантује вест. Огласио се и Рамбо причом како Едуардо не вреди 1,2 милиона евра, али то као да нису чули у Партизану, па су мимо сваке логике истресли велики новац за појачање кога је Младен Крстајић гледао само преко сајта Yоутубе. Хвалили су се црно-бели да су добили великог нападача, а у ствари су куповином мачке у џаку показали како не би смели да послују.
БРАНКО ПАУЉЕВИЋ (лето 2012) – промашај Партизана
Годину дана касније, Роберт Просинечки је опет био у потрази за беком. Овога пута десним. До њега је стигао глас да у Хајдуку из Куле игра десни бек „брз као ветар“. Роби је хтео да има офанзивне бекове, а Бранко Пауљевић му се идеално уклапао.
„Чуо сам да га жели и Партизан. Ми се интересујемо за њега још одавно“, рекао је Просинечки.
Партизан је опет муњевито реаговао и преотео Звезди Пауљевића. Овога пута су се добро зезнули, јер Пауљевић није оставио никакав траг у Хумској, а Просинечки се вероватно слатко смејао овој „акцији“ вечитог ривала.
ФИЛИП КНЕЖЕВИЋ (лето 2012) – промашај Партизана
Грозничава потрага за фудбалером који брзином прави разлику довела је црвено и црно-беле у клинч из кога је профитирао само његов бивши клуб – Борац. Чачанима није било важно на којој ће се адреси позиционирати у то време њихов најбољи играч, па су најпре пристали на трансфер на Маракану, вредан 300.000 евра, да би се затим у трку укључио Партизан и посредством менаџера Матеје Кежмана издејствовао јефтинији трансфер, уз обавезне проценте од нареде продаје. Мада, како сад ствари стоје, тешко да ће и клуб и менаџер имати користи, јер Кнежевић ни на позајмици у крагујевачком Радничком не игра према очекивањима.
Ово су само неки од случајева сукоба на фудбалској пијаци између вечитих ривала у последњој деценији. Они најдрастичији. Сећамо се како је Никола Жигић поздравио „шутем за три поена“ Бјековића и Матеуса који су га сматрали „‘кошаркашем“. Било је и случајева попут Клеа који је директно отишао из Звезде у Партизан због финансијске ситуације. Сећамо се и Бранислава Јовановића који је тренирао са Црвеном звездом, а завршио у Партизану, али за њега се не може рећи да ли је погодак или промашај. Кажу и да је Алмами Мореира прво био нуђен Црвеној звезди. Голман Александар Кировски је најпре био мета Партизана, па тек онда Звезде у којој је завршио.
И ко је ту „добар“ на крају?
(mozzartsport.com)
