Прочитај ми чланак
(моцартспорт)
Момак рођен у Приједору, капитен омладинске репрезентације Чешке, који је зимус из прашке Славије стигао у Ђенову, наредних пет година носиће дрес Росонера.
Србија има играча у Милану!
Иако годинама покушавају да доведу Немању Видића, челници Росонера ни овог лета у тој намери нису успели, зато су одлучили да улажу у будућност, па се на петогодишњу верност италијанском великану данас обавезао Стефан Симић (18 година, 187 центиметара).
Још прошле седмице најављен, трансфер талентованог дефанзивца из Ђенове у среду је коначно реализован, потписом уговора којим је предвиђено да момак рођен 20. јануара 1995. прву сезону одигра у лиги младих тимова, популарној Примавери.
Симић је било потребно само неколико месеци боравка на Апенинима да скрене пажњу скаута славног клуба. У јануару је за свега 440.000 евра обештећења стигао из прашке Славије у Ђенову, да би играма за Б тим Грифона (23 меча, један гол) избио у први план и натерао челнике Милана да се боре и после дужих преговора изборе за његов потпис.
Судећи према ономе што је показивао најпре у Чешкој, потом и у Италији, Росонери би могли да добију дефанзивца на дуге стазе. Симић се сналази најбоље сналази месту штопера, може да игра и задњег везног, али је минуло пролеће провео на позицији десног бека, што га је и препоручило италијанском великану.
Овај момак рођен је у Приједору, родитељи су му се школовали у Загребу, одакле су после рата на просторима бивше СФРЈ пребегли у Праг, где је мали Стефан почео озбиљније да се бави фудбалом. Прошао је млађе категорије Славије, у чијем је дресу дебитовао као 16-годишњак. И то на Пољуду, у утакмици организованој поводом стогодишњице сплитског Хајдука.
Сличан сценарио дожовео је и по преласку у Ђенову, на јубилеју италијанског клуба (100 година постојања) ушао је у игру и постигао одлучујући гол у пенал серији против Галатасараја (7:6).
Симић је прошао све млађе категорије репрезентације Чешке, био капитен кадетске селекције, а без обзира што поседује хрватски пасош никад није планирао да заигра за Коцкасте. Ево и зашто.
“Желео сам да играм за Чешку, али нисам могао све док ми надлежно министарство није дало држављанство.
С друге стране, Хрвати су дуго чекали мој пристанак и нису га дочекали, иако су нудили мојој породици кућу и запослење родитељима. Славија ми је помогла да дођем до потребних папира, заиграо сам и постао капитен репрезентације Чешке. Није ми се допадала идеја играња за Хрватску јер ми сметају њихови навијачи. Чешка је, ипак, боља опција за мене“, рекао је Симић својевремено прашким медијима.
Прошле године играо је за омладинску селекцију Чешке против Италије, Бугарске, Македоније и Грчке.
