Прочитај ми чланак
Тренер Атлетика убеђен да ће „јорганџије“ ове сезоне освојити титулу у Примери, али да ће постати и шампиони Европе
Симеоне: Осећам бреме Радомирове генерације и обавезу да освојим Примеру. Сад више нема назад!
Титуле су записане на небу.
Уочи последњег кола Примере, у којем пада одлука о шампиону Шпаније, Симеоне тврди да је судбински записано да Атлетико освоји трофеј после 18 година, али и да први пут у историји подигне пехар намењен прваку Европе.
Да ли ће Атлетико освојити титулу?
– Кад сам дошао у клуб, очекивао сам успех, али не овако велике ствари. Одједном смо почели да освајамо Лигу Европа, Суперкуп Европе, Куп краља. Почео да осећам бреме Антићеве генерације и обавезу да освојим Примеру. Сад више нема назад! Убеђен сам да ћемо постати шампиони Шпаније. Једноставно, то је ствар судбине и сам фудбал игра малу улогу у свему томе.
Треба ли да очекујемо и пехар Лиге шампиона?
– Ова сезона је судбински предодређена за велике ствари и одлазак међу бесмртне. Звезде су нам наклоњене и све се дешава под будним оком виших сила. Наравно, освојићемо једини пехар који нам недостаје.
Дакле, истина је да верујете у звезде и астрологе?
– Тачно је да велику пажњу придајем томе, али не желим да говорим о детаљима. То је ствар у коју имам поверења и која, као што сами видите, доноси резултате. Докле год буде било тако, вероваћу звездама. Постоје силе које наука не може да објасни и оне су свуда око нас и имају велики утицај на наше животе.
Први пехар у Европи освојили сте баш у Атлетику?
– Да. И то какав – „дупла круна“! Било је као и сад. Имали смо екипу којој нико није придавао значај, а Барселона и Реал имали су прескупе звезде. Протутњали смо Примером, 39 кола смо били на челу табеле.
Какво је ваше мишљење о Антићу и Пантићу?
– Антић је направио велику ствар. Створио је историју и захвалан сам му на томе до краја живота. Та сезона је трасирала мој даљи пут. Његова смиреност и хладнокрвност у најтежим моментима гурала нас је напред. Оно што је Антић био на клупи, то је Пантић био на терену. Били смо спремни да умремо један за другог. Та 1996. била је једна од најлепших година у мом животу, чак сам освојио и сребро на ОИ у Атланти.
Суђено вам је да с аутсајдерима освајате трофеје?
– У праву сте. Кад сам стигао у Лацио, било нас је чак шесторица из репрезентације и већ прве сезоне освојили смо „дуплу круну“ и играли четвртфинале ЛШ. Опет се поновила ситуација из Атлетика. Милан, Јувентус, Интер имали су мегазвезде, али је судбина нама доделила пехаре.
Сећате ли се последњег кола?
– Такве ствари се памте до смрти. То је била најлуђа завршница Серије А икада! Победили смо на Олимпику, а онда заједно с пуним стадионом 45 минута чекали крај у Перуђи. Кад је судија одсвирао крај, били смо ван себе. Дуго смо се гледали и нисмо веровали да смо освојили „скудето“. Понављам, то су оне ситуације кад фудбал није игра, већ питање распореда звезда, судбине и божије воље.
Опет сте имали Србе у тиму?
– Ха-ха-ха… Тачно тако. Миха је био прави вођа на терену, изузетно снажна личност, прек, али правичан и ауторитативан, прави командант. Деки је био клинац гладан успеха. Провео сам прелепе тренутке играјући с њима.
Откуд надимак Чоло?
– У Аргентини је обичај да ако немате надимак, не постојите. Ја сам га добио са 14 година у млађим категоријама Велеза. Дао ми га је тренер Спинето по Кармелу Симеонеу, бившем играчу Боке, који ми није рођак. Чоло је назив за потомке Индијанаца, али код белаца означава храбре ратнике који се боре до последњег даха.
Ваше мишљење о Антићу као селектору?
– Нисте смели да отерате Антића. Он је 2010. направио фантастичну екипу, али сте испали у групи. Сад вас ни нема на Мундијалу. Мислим да је грешка и Синишин одлазак. Имао је мало времена, а и поред тога је подмладио селекцију и направио неке резултате. Мислим да сте сувише нестрпљиви са селекторима.
Зашто репрезентација Србије нема резултате?
– Ух, не знам зашто. Можда је у питању однос играча према тиму. Сличне ствари се дешавају у Аргентини. Још од Марадоне нисмо били прваци света. Изгледа да Србији, као и Аргентини недостаје истински вођа.
Каква је будућност српског фудбала?
– Имате велики број клинаца, који с непуних 20 година играју у великим тимовима. Такође, одбрану Србије би пожелео сваки тренер. Ивановић, Суботић, Коларов су врхунски. Неко само треба да склопи коцкице.
О Антићу
– Створио је историју и захвалан сам му на томе до краја живота. Његова смиреност гурала нас је напред.
О Михајловићу
– Прави вођа на терену, изузетно снажна личност, прек, али правичан и ауторитативан.
О Станковићу
– Био је клинац гладан успеха кад смо играли у Лацију и освојили шампионску титулу као аутсајдери.
( Курир )
