Прочитај ми чланак
Ђорђе Деспотовић је јуче „Спорту“ рекао да размишља о понуди Босне да заигра за тамошњу репрезентацију.
Он је ту своју дилему оправдао тиме што га не зову у младу репрезентацију, нити је било ко стао уз њега после онога што се дешавало против Енглеске у баражу.
„Остављен сам на цедилу, виси ми затворска казна над главом. Заборављен сам, не позивају ме за репрезентацију. Објашњење да не играм за клуб нема упориште , постоје и други примери“, рекао је јуче „Спорту“ Деспотовић.
Он је додао да ће саслушати предлог Босне која се распитује, за њега би то била могућност да путује и на Мондијал.
Међутим данас је одмах одговорио Саво Милошевић. Деспотовићеве речи је окарактерисао као уцену.
„Ако неће, не мора, није нам потребан ако уцењује. Нека изволи, не може да нас условљава. Није га савез казнио, већ крушевачки суд. Играње за Србију није обавеза, него част“, грми директор млађих селекција.
Све ово оставља мучан утисак. Наш је став, а чућемо и вас, ако се већ премишља, Деспотовић би требало да одабере Босну. Два су разлога, прво, репрезентација није клуб, не можете да мењате средину, ако нисте задовољни статусом, друго сам играч нема право да се жали на третман после Крушевца.
Тврди да није крив, док суд сматра другачије, у то не бисмо улазили, али чини се да је дужан Србији, да се као члан те генерације искупи за бруку коју су направили, не фудбалу, већ држави.
Због чега?
На страну то да ли је било расизма или није, али никад неће бити заборављено уличарско понашање, туча са Енглезима и сцене које младима чији су идоли и узори баш и не служе на част.
Сад ће неко рећи, Енглези су се исто понашали, али ми на овим странама преферирамо да гледамо у сопствено двориште.
Дакле, Деспотовић мора да одлучи сам са собом, овако звучи као претња, иако верујемо да није тако мислио, нити може да рачуна да ће на тај начин остварити амбицију.
Уосталом, овај талентовани играч је бирао пут којим се ређе иде, незадовољан статусом у Звезди отишао је у Спартак. Али, ангажман ван Србије је нашао у већој мери захваљујући репрезентацији, мада не занемарујемо учинак у Спартаку.
У сваком случају, наши млади играчи се пречесто понашају тако да им треба тутор, а неке њихове изјаве су најблаже речено неукусне.
Око репрезентације не би требало да имаш дилему, једном изабереш и држиш се тога.
Или су можда другачије ствари у моди?
(sportske.net)
