Прочитај ми чланак
(Новости)
Ова генерација полаже испит зрелости, бољи тест од предстојећег није могла ни да замисли – истиче директор репрезентације неколико важних детаља.
– Подршка, то је оно што је потребно репрезентативцима у данима пред меч са Хрватском у Загребу, морамо да покажемо и речима и делом да сви стојимо иза њих, како бисмо од тих истих момака очекивали да нас обрадују 22. марта –каже Милошевић за “Спорт”.
Да ли је реално да победимо?
– Оно што је сигурно: ова генерација српских фудбалера полаже испит зрелости, бољи тест од предстојећег није могла ни да замисли, а да ли ће да изађе са дипломом или не… Скопчано је с бројним факторима. Неки су обавезни пратилац, као на пример квалитет тима, неки искоче током меча…
Прижељкује се коректност, фер-плеј… У сваком трену.
– Нека буде као у претходним дуелима са Хрватима, без икаквих притужби. Подсетимо се само оног инцидента са рефлекторима у Београду, када је хрватска страна разумела проблем, неупутивши ни једну отровну стрелицу – каже Милошевић.
Зато би глава у сваком тренутку требало да буде хладна, спремна на све, да се избори са свим замкама, као што се СР Југославија изборила пре 13,5 година за финални турнир Првенства Европе. Дисциплина, чврстина у игри, вера у себе? О томе и да не дискутујемо.
А, што се атмосфере на трибинама тиче, она никога не би смела да оптерећује, штавише, могла би да послужи као додатни мотив, поготово када је реч о утакмицама оваквог типа, где је у игри можда и пресуда квалификација.
Ако би мене питали да ли бих радије играо пред празним гледалиштем у Загребу, или окружен десетинама хиљада противничких навијача, ни секунд се не бих двоумио, гласао бих за крцати „Максимир”. Сваки поклич упућен њиховим миљеницима, био би нова енергија у мојим плућима, снага у ногама…
Има и оних играча, који, једноставно, ништа не чују, већ се фокусирају само на терен и игру. Обе опције су добре, добитне. Не ваља она трећа, кад се подлегне притиску, када се изгуби контрола, ваљда ћемо да је прескочимо.
Какву Србију очекујете?
– Максимално пожртвовану, борбену, са израженом жељом и вољом, на чему инсистира селектор Михајловић. Друго је питање да ли ће позитиван резултат доћи као плод свега поменутог. У игри се досад ишло од сјаја до беде, пуне очи биле су против Велса, Шкотске, одређен период и у сусрету са Белгијом, да би гостовање Македонији све пореметило и довело нас у готово безизлазну ситуацију у групи.
Милошевић мења Хрватску за Холандију.
– Тако је, нећу бити на стадиону у Загребу, већ летим са нашом младом репрезентацијом у земљу лала, где, осим праћења пријатељске утакмице, имам још нека посла, разговараћу са голобрадим момцима које бих волео да видим у нашим селекцијама – открио је Милошевић.
Хрватска је фаворит?
– Да, фаворит којем је наметнута огромна пресија тамошње јавности, што може толико да оптерети да чак ни неспорни квалитет буде безизражајан. Причам о квалитету, али Хрватска никога, захваљујући том најважнијем сегменту у фудбалу, није разбила у квалификацијама, пре бих рекао да се намучила да дође до овога што има, да ли да подсећам на оба меча са Македонцима…
Шта су показали Хрвати у досадашњим утакмицама? Укратко: да су хомогени, искусни, дуго су заједно, више су, објективно, тим од нас, знају да играју на резултат…
Довољно да им се смеши одлазак у Бразил.
Најјаче оружје Хрвата?
– Нападачи! У савременом фудбалу, ипак, линије су испреплетане, једна зависи од друге, треће… Не може напад да се издигне на пиједестал уколико нема подршку везног реда и одбране, десни бек Срна је, рецимо, најексплозивнији репрезентативац, зато…
И рад одбране је, наравно, уско повезан за осталим деловима композиције, ма, све има своје. Истина је и да су Модрић и Манџукић најистакнутија хрватска имена, којих, без обзира на њихов рејтинг, Србија не сме да се уплаши.
Не оптерећујмо се њима, водимо рачуна о себи, не придајмо, понављам, значај публици, стварима на које не може да се утиче, пошто су ствар културе и васпитања, гледајмо како ћемо да наметнемо – предлаже Милошевић.
