Прочитај ми чланакУ среду смењени селектор Дејан Перић јуче се огласио отвореним писмом јавности које преносимо у целости:
– На челу репрезентације био сам две и по године. О мом раду, као и одлуци о мом разрешењу, расправљало се без мог присуства. На такав начин ускраћена ми је могућност да дам било какво објашњење.
Принуђен сам, због свега наведеног, да се на овај начин обратим, јер сматрам да јавност неке ствари треба да зна. Без обзира на то што је одлука о разрешењу донета супротно одредбама Правилника о рукометним репрезентацијама РСС, као и става појединих чланова УО РСС, нећу ништа предузимати против РСС-а, као и против неких чланова УО.
Исто тако нећу дозволити да се на било који начин каља и урушава углед који имам у свету, нити да се умањује значај националног признања чији сам носилац.
Због тога желим да обавестим јавност о томе у каквим је условима функционисала репрезентација.
На позицију селектора Србије ме је именовао тадашњи УО РСС и председник Велимир Марјановић, човек за чијег су мандата у Србији организована три велика такмичења на којима је самостална Србија освојила прве медаље у обе конкуренције, а мушка репрезентација је учествовала први пут на ОИ.
Велика ми је част да сам сарађивао са једним од најуспешнијих рукометних руководилаца на овим просторима, и врхунским човеком, као и људима из УО који су ми дали поверење.
Међутим, подршку тадашњег генералног секретара нисам имао од првог дана, а за то постоје бројни сведоци. Опструисао је на све начине сваки мој покушај да направим било какав искорак.
Изостанак најбољих резултата је последица тога што се у претходном периоду није благовремено кренуло у подмлађивање репрезентације, промену начина рада, као и због објективних околности у вези са појединим играчима.
Нажалост, поред наведеног изостала је и неопходна и, по природи ствари очекивана, подршка тадашњег оперативца РСС Божидара Ђурковића, сада председника УО РСС, који ме је, уместо тога, без икаквог повода или разлога све време мог мандата бојкотовао и саботирао на све могуће начине.
Нескривено је покушавао да наметне своје мишљење о томе ко треба, а ко не треба да игра за репрезентацију, увек мишљења да непозвани играчи (не позивани због недисциплине, концепцијског неуклапања и личног егоизма) су бољи, потребнији и заслужнији да буду репрезентативци Србије од свих оних играча за које сам се опредељивао одговорно по јасним критеријумима, људских и играчких квалитета што је у великој мери утицало на расположење међу репрезентативцима и стручним штабом.
Радио сам онако како достојанствен човек и спортиста мора, одговорно, доследно, храбро и ангажовано у датим околностима.
Почео сам један нови систем рада који је добио подршку свих репрезентативаца, тадашњег УО РСС и који је почео да даје резултате кроз нови приступ игри и здравим односима.
Било је неопходно мало спортске среће и један додатни временски период да би се све то претворило и у коначан добар резултат.
Репрезентација, која је претрпела смену генерације, је била састављена од играча који су у млађим категоријама у низу освајали медаље на европским и светским такмичењима, а такође су били актери историјске сребрне медаље 2012. и природни наследници и лидери новог састава у који сам веровао.
Сигуран сам да бих у наредном периоду направио врхунске резултате и био успешан да ми то није онемогућено прекидом сарадње и сменом. Напомињем да није проблем када се не види решење, него је проблем када се не види проблем.
Не говорим све ово да бих се бранио или правдао, јер то није мој манир, већ да бих све упознао у каквим околностима смо, репрезентативци и цео стручни штаб репрезентације, радили, те да то убудуће не доживи ни један селектор.
Захваљујем се свим репрезентативцима и члановима стручног штаба на сарадњи, а репрезентацији на челу са новим селектором желим сву срећу, успешан рад и да постигну најбоље могуће резултате.
С поштовањем Дејан Перић
