Прочитај ми чланак
(sportske.net)
Везни фудбалер турског Генчлербирлигија могао би да се нађе у стартној постави репрезентације Србије за меч године који се игра на „Максимиру“. Свестан бремена које он и саиграчи носе, Радосав Петровић тврди да страха неће бити на утакмици коју ће генерације памтити.
Седам дана остало је до утакмице која је у Хрватској и Србији добила епитет „утакмица године“. Србија ће први пут као самостална држава играти против бивше југословенске републике која нам је сада само северозападни сусед.
Сви фудбалери који буду одабрани да почну меч у Загребу свесни су какав терет носе на својим плећима. Међу њима је и Радосав Петровић који има урођену особину да му у одсудним тренуцима не клецају колена што је и показао много пута у својој каријери.
„Можда је то урођено, део талента, не знам како бих објаснио ту мирноћу. Нисам ништа паметнији од других, да знам тајну како се то постиже. Није ни мени свеједно пре утакмице, али оног момента када лопта крене, све друго стаје, нестаје, нема више тензије. Остајемо само нас 11 против 11 на терену“ истиче Петровић.
Од распада СФРЈ сениорске селекције Хрватске и Југославије играле су само два меча а победника није било ни у Београду, ни у Загребу.
Иако постоји велика доза опреза код наших играча Радосав Петровић уверава да страха неће бити у очима „Орлова“.
„Ово јесте најтежа утакмица за играње, али је истовремено и за уживање, за дуго памћење. Ту шта направиш, памтиће се и памтиће те по томе током целе каријере! Обожавам такве мечеве. Не плашим се изазова, не бојим се грешке. Поштовање свима, добар су тим. Али, страха нема, не видим ни зашто би га било. Знам само да ће бити опасна утакмица!“ рекао је бивши везиста Партизана.
Раћа је додао да ни навијачима Србије није свеједно, без обзира што су репрезентацију „прежалили“ и већ се опростили од пласмана на Мундијал.
„Мислим да би сваки грађанин Србије волео да игра ову утакмицу! Свако машта како би било да се нађе тамо, на нашем месту. Зато имамо привилегију да играмо и да уживамо. То што су нас многи прежалили схватамо само као додатни мотив. Али, иако не верују у нас, знамо да ће се цела земља надати нашем тријумфу“ закључио је првотимац Генчлера.
