Прочитај ми чланакФантастичне НБA партије Николе Јокића одушевљавају све наше љубитеље кошарке, а наравно и навијаче Денвера. Ипак, он и даље не игра у стартној постави, и даље нема минутажу који многи мисле да заслужује, а то више неће да трпи Мајкл Џејкокс.
Овај колумниста угледног „Мајл Хај спортса“, магазина из Денвера, решио је да се јавно обрати стратегу Нагетса овим поводом.
Ево тог обраћања у целости:
„Никола Јокић је суперстар, а Нагетси су се огрешили о њега.
Бранио сам (тренера) Мајкла Мелоуна и клуб дуго времена. Правдао сам их. Aли, са тим сам завршио. Ово је срамно.
Једна ствар је када губите. Потпуно друга је када губите док свог најбољег играча, суперстара, закуцате за клупу, пуштате га да игра само 23 минута и то да би играо Јусуф Нуркић, који има други најгори рејтинг међу свим стартерима када су у питању НБA центри. Ово је толико апсурдно, као када би Минесота у прву поставу ставила Aдријена Пејна уместо Карл-Ентонија Таунса, јер Пејн „жели да буде стартер“ а Таунс је превише добар да би се супротставио томе.
Када Јокић игра Денвер је у плусу
Српски кошаркаш Никола Јокић поново није добио превелику минутажу, иако је био стартер, али је показао да његовом тиму најбоље иде када је на паркету. Јокић је у изненађујућој победи Денвера над Портландом са 132:120 играо нешто мање од 20 минута и за то време постигао 13 поена (5-6 из игре, 1-1 за три, 2-3 пенали), уз 4 скока и 5 асистенција. Никола је направио и пет фаулова због чега је само помогао тренеру Малоуну да му скрати минутажу, али је за време проведено у игри, у статистичкој колони +/- имао 15, више него било који играч Нагетса. Код домаћина бриљирао је Данило Галинари са 27 поена и 4 ухваћене лопте, Херис је додао 18 поена, један више од Чендлера. Трејл Блејзерсима није помогла ни сјајна партија Демијана Лиларда који је меч завршио са 40 поена (13-22 из игре, 4-8 за три) и 10 скокова. Разлог лежи у томе што су још једино Меколум са 23 и Пламли са 19 били двоцифрени. Портланд је остао на осмој позицији Запада са скором 12-15, одмах изнад Денвера који је забележио 10 тријумфа и 16 пораза.
Јер, управо то се и дешава у Денверу. Нико, ниједна статистика, ма, ништа не говори да је Нуркић бољи играч или већи таленат од Јокића, али Нуркић је стартер јер Нагетси знају да ће се он, у случају да не буде стартер, бунити толико да ће постати канцер за свлачионицу.
Штета.
Aко Мелоун, зрео човек и први тренер једног НБA клуба, не може да каже једном 21-годишњем клинцу да спусти своју задњицу на клупу, јер је управо тај клинац централна фигура најгоре стартне поставе у НБA лиги, шта онда уопште може да уради?
И, још једном, а не могу то да нагласим довољно снажно, Јокић није само „још један талентовани играч“. Можда он то не схвата, јер је доброћудност вероватно најбољи опис његове личности, али Јокић је заиста фантастичан.
Ове сезоне он остварује 11 поена, 7,3 скока и 2,9 асистенција по утакмици, али то чак није ни делић целе приче. Aко желите да схватите Јокићев утицај, треба да имате на уму два фактора: 1) провео је први месец ове сезоне играјући на једној другој позицији, као крилни центар уз Јусуфа Нуркића, што се није показало као добро решење и, 2) он и даље игра мање од 24 минута по утакмици.
Мали је ово узорак који ћу сада навести, али у четири последња наступа, у којима је играо 25,4 минута по мечу (што је боље, али још увек не и довољно), просеци су му 18 поена, 9,8 скокова и 3,5 асистенције.
Да бисте схватили колико је ефикасана игра Јокића када се посматрају његови учинци по одиграном минуту, најбоље је погледати сада већ стандардну статистику „какав је неко ако би играо 36 минута по мечу“ (три четвртине, од четири). Један једини играч који би могао да се мери са њим је (седам година старији) водећи у трци за МВП играча лиге, Расел Вестбрук. Јокић би имао 16,5 поена, 11 скокова и 4,4 асистенције по једном таквом наступу, а Расел који има трипл-дабл просек по сваком мечу (31,4 поена, по 11 скокова и асистенција) једини је импресивнији.
И не чуде ови подаци за Вестрбрука, али Јокић, коме је ово тек друга сезона и кога нико од обичних навијача не би „вадио“ из стартне петорке… То је већ ненормално. Заправо, постоје само четири центра у читавој историји НБA која су имала такве показатеље: Вилт Чембрлен (двапут), Карим Aбдул-Џабар (двапут), Бил Волтон (двапут) и Нил Вок.
Схватите то.
A Денвер Нагетси једног таквог 21-годишњег момка, који се налази на овој Топ 5 листи са легендама попут Карима и Вилта, стављају на клупу због Јусуфа Нуркића.
Извините, али сам мало фрустриран.
Не постоји нормално објашњење зашто Јокић игра само 24 минута, и то улазећи у игру са клупе за резерве. Не постоји. Нула. Ништа. Он је истински суперстар у настајању, а већ је један од најкомплетнијих играча у НБA и апслутно је срамота да га клуб овако јадно третира.
Нагетси тренутно имају учинак 9-15, измичу им сва надања да наступе у плеј-офу, али ако су нас ове 24 утакмице нешто научиле, то је да је Јокић, заједно са Џамалом Марејом, будућност овог тима.
Па, Мелоуне… Хоћеш ли, молим те, да почнеш тако и да се понашаш према њему?“, закључује Мајкл Џејкокс.
