Прочитај ми чланак
(Телеграф)
Искусни везиста, коме је Звезда највећа светиња, каже да би на само један позив дошао у клуб * Прича о шведском фудбалу, жељи да игра за Републику Српску, као и о „највећем човеку и тренеру“ Алексу Фергусону.
Не постоји искрени навијач Црвене звезде којем, на сам помен имена Бојана Ђорђића, не заигра срце. Фудбалер који је за ”црвено-беле” одиграо само једну сезону купио је љубав звездаша за читав живот. А како и не би када је самом Ђорђићу Звезда више од живота.
Преписка преко Твитера између њега и Вујадина Савића, чији су очеви заједно бранили Звездине боје 80-их година, о повратку у ”црвено-бело” јато заголицала је машту навијача који свакако не би имали ништа против да их поново виде на трави ”Маракане”.
– Када би ме звали пешке бих дошао у Звезду. Иако је раздаљина скоро 2.000 километара за вољени клуб се да лако препешачити. Исто важи и за малог Савића. Знам колико воли клуб и дао бих руку да би се вратио кући на ”Маракану”. Нека неко из Управе контактира Бордо и покуша да оствари трансфер. Позајмица или не, Звезда мора да има у клубу играче чије срце куца црвено и бело – рекао је Ђорђић, и додао:
– Увек сам говорио из срца. Такав сам. Поштујем сваки тим и сваког противника, али сматрам да Звезда мора да врати своју децу. Такође, доста негативно се пише о клубу. Мислим да је време да се окрене лист и да почнемо да правимо позитивну атмосферу.
Као и већину звездаша, Ђорђића јако боли шестогодишња доминација Партизана, као и пораз у последњем вечитом дербију.
– Јако је тешко после толико година без титуле. Ове године морамо да је освојимо. Не може се пустити толика доминација Партизана. Љубав према грбу и Звездином дресу мора да изађе на видело. Разумем да су играчи били у грчу, али ако желиш да направиш успех мораш побеђивати у Европи и Партизан, поготово на његовом стадиону. Лако је победити Смедерево. Треба се показати кад је најтеже – истакао је Ђорђић.
Моменат када је у сезони 2003/04 обукао Звездин дрес свакако му је један од најрадоснијих у животу и веома му импонује што га навијачи нису заборавили.
– Гледајући очеве слике одувек сам сањао да играм за Звезду и наравно да играм дерби против Партизана. Као клинац у Сарајеву нисам излазио из ”Мистер Бејби” дреса, који је на мени изгледао као сукњица. Поред Звезде жеља ми је била и да играм за АИК, што сам успео и освојио титуле са два вољена клуба – сматра Ђорђић, који никада неће заборавити меч против Одензеа и дерби против Партизана:
– Разбили смо Одензе. Нису знали где се налазе, али смо дошли у ситуацију да испаднемо. На 3:3 хтео сам у рупу да се сакријем. Хвала Богу, добро је испало. Међутим, свакако најдражи меч у Звездином дресу је победа од 3:0 против Партизана. Људи, три дана нисам спавао после тог меча.
– Имали смо врхунске играче. Не једног, не шест, него 18 играча који су дисали као један. Имали смо победнике на терену који ни на тренингу нису хтели да губе ни у чему – усхићено је причао Ђорђић.
Иако има 31. годину, Бојан истиче да је у снази да одигра још три-четири сезоне на врхунском нивоу. Тренутно члан Бромапојкарне, клуба у којем је поникао, Ђорђић је један од најагилнијих фудбалера у тиму. Од укупно 14 голова, колико су постигли, искусни везиста заслужан је био за девет, што свакако говори да у његовим ногама још има ”магије”.
– Таленат не можеш изгубити. Имаш га и са 18 и са 31. годином. Шведска лига је у последњих неколико година доживела процват, ојачала је. Пуни стадиони, долазе фудбалери из иностранства. Економска страна је на врхунском нивоу. Погледајте само како је АИК играо у Лиги Европе против Наполија и Дњипра – у даху је додао виртуоз у копачкама, чије се лице, на информацију о могућем мечу Републике Српске и Србије, и те како озарило.
– С обзиром на моје корене био бих почаствован да носим дрес Српске. Па, моја породица још тамо живи. Озбиљно, чекам позив да наступим за репрезентацију Републике Српске којем ћу се истовремено одазвати.
У животу је променио велики број клубова и тренера. Играо је за АИК, Ренџерс, Блекпул и многе друге, али године у Манчестер јунајтеду и рад са Алексом Фергусоном су незамењиви.
– Већи човек и тренер од Фергусона не постоји. Код њега није било звезда. Сви су исто третирани. Толику посвећеност сваком играчу никада нисам видео. Од првог до 101, сви су му били као деца. Јако је важно било то јединство, та група коју је он стварао. Играчима који нису били квалитет за први тим проналазио је аганжмане како не би остали на улици. Верујем и да ће Мојес наставити његовим стопама. Исти су тип тренера. Воле младе играче, обојица су Шкоти…Промена која је дошла у право време – закључак је Бојана Ђорђића.
Нема сумње да би његов поновни долазак на ”Маракану” донео неку другу димензију тиму који је ове године више него икад решен да врати титулу у своје витрине. Што би Бојан рекао: ”Љубав према Звездином дресу и грбу је светиња!”
