Полумрак Пионира. Тишину ремети тапкање лопте, шкрипа патика или судијска пиштаљка. Између два „паравана“ која дворану деле на три дела, утакмицу играју Партизан и Задар. Пријатељску, без присуства публике. На њој, поново у црно-белом дресу са бројем 12 на леђима, игра и Новица Величковић. Први пут после седам година. Осећао се добро.

Те 2009, када је отишао из Партизана, имао је тек 23 године, али већ је био један од хероја црно-беле половине Србије. Реал је добио најбољег младог играча Евролиге. Друга је тема да ли су краљевићи то умели да искористе.

Већ у следећој сезони, пут га је вратио у Београд. Партизан и Реал су играли Топ 16 Евролиге. На трибинама Арене дочекао га је транспарент: „Новице, врати се!“. У том тренутку то није било реално, али жеља да опет заигра у Хумској код Величковића је постојала од тренутка када је сео у авион који га је одвео у Мадрид.

И – вратио се. После три године у Реалу, неколико месеци у Бамбергу, две епизоде у Меги и сезону и по у Трабзону.

– Било ми је битно да се вратим. Свих ових година, сваки пут када сам био у Београду ишао сам на утакмице Партизана и стално размишљао о повратку – причао нам јеВеличковић, већ месец дана првотимац великана из Хумске улице.

Из његових речи избијале су јаке емоције. Уосталом, пре месец дана, пред промоцију, као један од разлога повратка истакао је то што његова игра зависи од емоција. Онаквих какве је доживљавао у црно-белом дресу. Начин на који је тада играо, довољно говори у прилог томе.

– Искрено, нигде нема тога што је тих година било у Партизану. Одеш негде и све је супер, професионалац си, радиш свој посао најбоље што можеш, имаш сјајне услове… Мање-више, било ми је лепо где год сам играо, али кућа је кућа.

Његова кућа је Партизан. Да ли је ово што је сада затекао у свом клубу упоредиво са оним од пре седам година?

– Партизан је Партизан. Сада, пре седам, десет или 20 година. То се не мења. И није потребно упоређивати ову сезону са претходном, нити са неким ранијима. Током ове године резултат није био на жељеном нивоу. Али, тај исти Партизан је уз све проблеме које је имао, ипак успео да направи доста солидну сезону. Уосталом, мени је битно да сам се вратио, то сам тако желео. Ту сам да помогнем и то је главна поента свега овога.

Нешто је ипак упоредио.

– Сада је другачије јер сам овог пута један од најискуснијих. Први пут када сам био овде, био сам клинац, а ту су већ били Пера Божић, Вуле Авдаловић, иако је и он тада био млађи, био је и Дејан Милојевић…и многи други. Сада имам другачију одговорност и тек сад видим колико сам се „шлепао“ уз старије – додао је уз осмех.

Шта значи то „другачију одговорност“, није желео да појашњава. Одговор на то питање је одложио за неко време.

Као што је он стасавао уз старије, сада ће уз њега стасавати неки нови црно-бели клинци. Како му се чине, питамо Величковића.

– Сви имају талента и једино што се од њих тражи је максимална посвећеност и рад. Они морају да изгарају на сваком тренингу, да би касније могли да направе нешто у својим каријерама, остваре резултат за тим. Све ово време колико сам ту, стално причамо о тим стварима. Мислим да су и они свесни тога. Млади су и наравно да је ту доста ствари које са собом носи младост. Али, мени су добри. Супер су сви.

Каже, било је и изненађења.

– Рецимо, Божо Ђумић је за мене највеће изненађење. Наравно, позитивно.

Новица се физички осећа одлично.

– Имамо дугачку паузу, па добијамо по неколико дана одмора. Али, ушао сам у потпуни ритам, радим нормално. Сјајно ми је – закључио је Величковић гласом који је одавао задовољног човека.

Ознаке: кошарка, Новица Величковић, Партизан